Karakačanska, bardoka, pirotska pramenka, krivovirska, lipska, svrljiška, sjenička i vlaška vitoroga, autohtone su rase ovaca, a balkanska i srpska bela su stare vrste koza. Mnogima od njih opstanak je ozbiljno ugrožen.
Otpornost na bolesti, izražen materinski instinkt, dug životni vek, dobra adaptilnost na nepovoljne uslove samo su neke od osobina autohtonih sorti ovaca i koza.
Stručnjaci, međutim, objašnjavaju da su ekspanzija visoko produktivnih rasa u trci za profitom, sa jedne strane, kao i depopulacija sela sa druge strane, doveli do toga da neke vrste postanu ugrožene i njihov opstanak doveden u pitanje.
Kako bi definisali, a potom i očuvali ova grla, stručnjaci Instituta za stočarstvo sproveli su sveobuhvatno ispitivanje kakvo nije rađeno poslednjih 30 godina.
- Rezultati istraživanja pokazali su da postoje genetski autentična grla kod kojih je neophodno raditi na menadžmentu ishrane i napajanja, a postoji i visok nivo genetičkog diveziteta ispitivanih populacija, što je značajan iskorak u definisanju standarda autohtonih rasa i njihovoj konzervaciji. Prvi korak ka tome je njihova morfološka, a potom i metabološka i genetička konzervacija, što je bio i cilj našeg projekta - istakla je dr Dragana Ružić Muslić, naučni saradnik Instituta za stočarstvo.
Govoreći o tome da li ovaj projekat može spasiti postojeća grla autohtonih rasa i pomoći da ih bude više, rekla je da je istraživanje samo prvi korak u tom pravcu te da veruje da će se uz pomoć odgajivača, koji su veliki entuzijasti i zaljubljenici u svoje životinje, uspeti u tome.
Ružić Muslić je navela da će se na osnovu rezultata koji su dobijeni ovim istraživanjem sugerisati odgajivačima koji su problemi u gajenju ovih vrsta i kako bi trebalo da koriguju ishranu i gajenje ovih životinja da bi se od njih dobio maksimum.
Orijentacija odgajivača za visoko profitabilnim rasama uticala je na njihov biološki opstanak, koji je ugrožen, a neki sojevi su stekli status kritično ugroženih i njihov broj se kreće između 200 i 300 grla.
- Rezultati ovog projekta, koji je podržalo Ministarstvo poljoprivrede, ujedno određuju i pravac kojim bi Institut trebalo da se rukovodi u narednom periodu. To je put genomske selekcije koji bi kod autohtonih rasa doveo do formiranja nukleus zapata, a kod kvalitetnih priplodnih grla do povećanja proizvodnih parametara - kaže dr Nikola Delić, pomoćnik direktora za tehnološki razvoj Instituta za stočarstvo.
Kao zanimljiv zaključak istraživanja istaknuto je i to da je ovcama i kozama u Srbiji najviše potrebno bolje napajanje, tačnije - životinje su žedne. Takođe, potrebno im je obezbediti bolju zdravstvenu zaštitu i na kraju poboljšati nutritivni status. Tako kada svi ti uslovi budu ispunjeni, one će dati maskimum produktivnosti, prenosi T02S.