Obeležavamo Božićne poklade: Obucite deci NAOPAKO PIDŽAME i nemojte se iznenaditi ako vidite ULIČNE SVIRAČE

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Božićne poklade ili slavu Svetog apostola Filipa, praznika u narodu koji prethodi velikom božićnom postu.

Ovaj praznik je značajan i po tome što su u ovaj dan poklade pred Božićni post, koji se zato ponekad naziva Filipovim postom. Sveti apostol Filip rodom iz Vitsaide kraj jezera Galilejskog. Revnosno je propovedao Jevanđelje u Aziji i u Grčkoj, u kojoj su Jevreji hteli da ga ubiju, ali ga je Bog spasao moćnim čudesima.

Tako arhijerej jevrejski, koji se ustremi na Filipa da ga bije, odjednom oslepe i sav pocrni. Stradao je u 86. godini tako što su njega i Vartolomeja neznabošci razapeli na drvo. Ljudi su potrčali da ih skinu ali uspeli su da spasu samo Vartolomeja, dok je Filip izdahnuo. Mošti Svetog Filipa prenete su kasnije u Rim.

Prema starom narodnom verovanju, na ovaj dan trebalo bi pripremiti bogatu večeru i veseliti se sa svojim ukućanima. Proslavi Božića, naime, prethodi veliki božićni post u trajanju od 40 dana, ali pre njega idu Božićne poklade odnosno gozbe.

Upravo one obiluju različitim narodnim običajima.

Smatra se da su poklade dan za praštanje i veselje, pa se priređuju povorke uličnih svirača, koje uz buku i svirku obilaze naselja i izvode različite trikove. Na taj način se bore protiv zlih sila i veštica, za koje se veruje da imaju jači uticaj u vreme poklada.

Različiti običaji se vezuju za ovaj dan, što zavisi od kraja do kraja.

Negde se posle večere zavezuju sve verige u kući, kore od pojedenih jaja bacaju u vatru, tabani trljaju belim lukom, a deci se pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice. Postoji verovanje da bi trebalo uveče tabane trljati belim lukom i izgovoriti sledeće reči: "Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac."

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU