Cene šećera na svetskom tržištu su posle prošlogodišnje stabilizacije, ponovo počele da se kolebaju. Poslednji izveštaj FAO pokazuje da su na globalnom nivou namirnice koje se prate u proseku pojeftinile za 20 odsto u poslednjih godinu dana, osim šećera, koji je ponovo poskupeo.
Posle februarskog rasta od 6,9 procenata, čime je cena dostigla najveći iznos od 2017. godine, sada je zabeleženo još jedno povećanje od 1,5 odsto.
U nedavno objavljenom izveštaju Ministarstva poljoprivrede o stanju na tržištu šećera u Srbiji navode se predviđanja da bi ratari mogli da iskoriste ovakvu situaciju. Očekivanja su da će oni ove godine više sejati šećernu repu.
U 2022. površina pod ovom kulturom iznosila je 34.728 hektara, a proizvodnja je bila manja za 18,6 odsto nego u prethodnoj sezoni.
– Pad prinosa zbog suše bio je manji nego kod ostalih prolećnih kultura, što će ove godine biti jedan od razloga za povećanje setvenih površina. Uz bolju cenu koju daju šećerane na to će uticati i značajne državne subvencije za proizvođače šećerne repe. Za površine do 500 hektara (uz prinos od 50 tona po hektaru) proizvođači će moći da dobiju 35.000 dinara po hektaru – navodi se u izveštaju Ministarstva trgovine.
Još je rano prognozirati koliko će koštati šećer u Srbiji pošto to zavisi od svetskih dešavanja. Prema nekim procenama interesovanje proizvođača za sejanje repe je veće i ako bi se posejalo oko 40.000 hektara, rod bi dostigao u proseku do 70 tona po hektaru.
ZAHTEVNA PROIZVODNJA
Budžet je isplaniran da je podsticaj za proizvođače šećera ograničen na 500 hektara što je razumljivo zbog projektovanja novca i isplata. Uslovi su, tvrde stručnjaci, dobri i da očekuju se veće površine pod šećernom repom. Proizvodnja je izuzetno zahtevna – na jesen se priprema zemlja, a tek na proleće je setva.
Globalna proizvodnja šećera u tržišnoj 2022/23. godini procenjuje se na oko 183,2 miliona tona, što je za 2,8 miliona tona više nego prošle sezone. Istovremeno, očekuje se i da će potrošnja dostići rekordni nivo, zbog rasta na tržištima Kine, Indonezije i Rusije. To će, napominju stručnjaci, dovesti i do pada zaliha, jer će rast globalne potrošnje premašiti porast u proizvodnji.
Kako navode u Ministarstvu poljoprivrede, u narednim mesecima trebalo bi da bude zaključen i Sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Australije. Za obe strane, šećer je okarakterisan kao osetljiv proizvod i o njemu se još nije pregovaralo. Francuska, koja je veliki proizvođač, očekuje najslabiju setvu šećerne repe u poslednjoj deceniji zbog zabrane pesticida koji je efikasan u zaštiti ove biljne kulture.
foto: Glas javnosti
BIĆE I NESTAŠICE PIRINČAOčekuje se i velika nestašica pirinča, koja bi sa sobom mogla da donese veće cene. Anketa je pokazala da blizu 64 odsto građana Srbije redovno kupuje pirinač, dok ga samo 0,95 procenata ne kupuje nikada.
Poskupljuju i čokoladice
Ključni razlog za probleme sa šećerom su vremenski rizici, koji pogađaju najveće proizvođače ove namirnice. CNBC procenjuje da bi se rastuće cene šećera mogle preneti i na krajnje potrošače, u vidu poskupljenja njihovih omiljenih slatkiša, poput sladoleda, keksa, čokolada, bombona.
- Porast cena konditorskih proizvoda i napitaka na bazi šećera podrazumeva se kada raste vrednost šećeru - rekao je Džon Stensfild, viši analitičar u DNEXT, platformi za analizu podataka. - U čokoladici imate mleko, kakao prah i ostalo, a ti troškovi takođe rastu. Tu su i troškovi energije i rada, što sve utiče na proizvodnju i rast cena takve vrste robe.
On je dalje naveo da se poslednjih nedelja sezona drobljenja trske u Aziji smanjuje, te da su nastupile velike promene u ključnim zemljama proizvođačima, pre svega u Indiji, na Tajlandu, zatim u Kini i Pakistanu.
Indija je drugi najveći proizvođač šećera u svetu, posle Brazila. Početkom aprila, udruženje All India Sugar Trade Association je smanjilo svoje procene proizvodnje šećera za skoro tri odsto za rodnu godinu od oktobra 2022. do septembra 2023.
Glas javnosti / Espreso