NOVO PAKOVANJE SRPSKE ŠLJIVOVICE: Nemci traže kartonske kutije?

Na račun ide i dnevnica za berače, u proseku, 3.500 dinara, a put do evropskog tržišta je, uz ispunjavanje "Global gap standarda", jednostavniji nego do ruskog kupca usled ukrajinske krize, ali ove godine Nemci žele šljivu u malim kartonskim pakovanjima umesto gajbi.

Zoran Maksimović iz sela Čumić kaže da se uzgoj šljive isplati, ali da zahtevi za manjim pakovanjem otežavaju posao.

- Četrdeset do četrdeset pet nadnica nam ode za kamion kako bismo sve spakovali po kilogram i dva - rekao je Maksimović za RTS.

Kako je navedeno, izvozi se najviše stenlej sorta koja stiže na branje. Čačanska rodna i lepotica su mahom obrane, na redu su italijanske i nešto kasnije sorte. Osim skupog transporta do inostranih marketa na putu šljive stoji i činjenica da se poslednjih godina traže krupniji plodovi, što je teško postići u sušnim godinama. Naučnici, istovremeno, rade na novim sortama.

Ivan Glišić sa Poljoprivrednog fakulteta u Čačku navodi da se od dominantno novih sorti šire čačanska nada sa Instituta za voćarstvo, a od stranih grose felicija.

- Ali moramo reći da se stare sorte zadržavaju i sve više vraćaju - istakako je Glišić, prenosi portal Ekapija.

Tradicionalna podela na konzumne i plodove za preradu pada u vodu pred mršavom otkupnom cenom. U jednačini sa više nepoznatih, izvesno je jedino da spakovani u teglice i flaše svi plodovi više vrede.

Goran Gačić iz Čumića navodi da su se porizvođači šljive iz tog sela organizovali i osnovali zadrugu kako bi je "stavili u flašu".

- Sad smo na početku. Prošle godine smo od Ministarstva dobili sredstva za opremu, polako krećemo u proizvodnju - kaže Gačić.

Za suvu šljivu se interesuju kupci od istoka do zapada, a prostora ima i na domaćem tržištu.

Zoran i Dušan Maksimović iz istog sela ukazuju na to prolazi i mekša, oštećena šljiva.

Naposletku, ostaju koštice. Primera radi, na dvadeset vagona šljive, dva su puna otpada na koji se može grejati.

- Isti je princip kao za pelet samo da se promeni ulaz jer je koštica malo krupnija od peleta da se ubaci u kotao - objašnjava Momčilo Vujović iz Kotraže.

Ako za vek šljivu tri puta oberu sa zaradom pobedili su, kažu voćari. Iako ove godine gube trku, najvažnije je sačuvati zasade i da ima šljive ko da bere.