Još jedan korak je preostao do donošenja Zakona o digitalnim uslugama koji bi trebao da obezbedi veću zaštitu potrošača na internetu. Ministri EU su pre nekoliko dana potpisali dokument i to je bila poslednja faza pre nego što Evropska unija dobije ovaj dugo očekivani propis. Iz Brisela poručuju da se očekuje da nacionalna tela i Evropska komisija obezbede uslove kako bi se propisi sprovodili. Vel
Šta sve donosi novi Zakon o digitalnim uslugama?
Pre svega će zabraniti ciljano oglašavanje zasnovano na religiji, seksualnoj orijentaciji ili etničkoj pripadnosti pojedinca, a ni maloletna lica neće moći da budu predmet oglašavanja. Velike onlajn platforme, kao što je na primer Fejsbuk (Facebook), moraće da pruže transparentne algoritme za korisnike. U obrazloženju ovog propisa se navodi da će velikim kompanijama takođe biti zabranjena "manipulacija platformama koje utiču na demokratske procese i bezbednost". Uz jasno objašnjenje, velike kompanije će biti u obavezi da uklanjaju nezakonit sadržaj i obezbede korisnicima mogućnost žalbe. Takođe će morati da obezbede ključne podatke korisnicima kako bi "pružili bolji uvid u to kakvi sve rizici na mreži postoje". Interesantno je da će onlajn prodavnice morati da čuvaju osnovne informacije o trgovcima na svojoj platformi kako bi pojedinci koji prodaju ilegalnu robu ili usluge bili lakše locirani, piše portal Ekapija.
To je možda i najznačajnija promena za potrošače, jer će sada znati od koga kupuju proizvode na internetu, tj. da li prodavci rade legalno. Internet tržište je već godinama preplavljeno nebezbednim proizvodima, upozoravaju iz Evropske organizacije za zaštitu potrošača BEUC. Ursula Pačl, zamenica generalnog direktora BEUC-a je izjavila da je ovo značajan trenutak za sve potrošače, ne samo u EU, jer će u budućnosti imati bolju zaštitu kao korisnici interneta, ali i kupci raznih proizvoda.
– Zakon o digitalnim uslugama će poboljšati situaciju za potrošače na internetu, na primer time što će za početak proveravati trgovce koji nešto nude na tim platformama. Ovo je bio veliki problem koji je eskalirao tokom pandemije virusa korona, kada je na tržištu bilo sve više nelegalnih prodavaca i nebezbednih proizvoda – rekla je Pačl. Ona je dodala da ako EU ozbiljno želi da zaštiti potrošače, onda je ključno da se Zakon o digitalnim uslugama primenjuje i kontroliše. Ovaj propis, po njenim rečima, ne sme ostati mrtvo slovo na papiru.
Evropske potrošačke organizacije su inače od početka ove godine naglašavale da je 2022. godina ona u kojoj bi trebalo da se uredi ova oblast. Objavljene su i glavne preporuke, a prva od njih je Uredba o opštoj bezbednosti proizvoda. Zaključeno je da je revizija propisa neophodna ako se zna da je trenutno na snazi Direktiva o opštoj bezbednosti proizvoda, koja je usvojena još pre 20 godina. Tu je i rast internet trgovine i sve veći rizik od kupovine nekvalitetnih proizvoda na onlajn platformama. Revidirana pravila o bezbednosti proizvoda, poručili su, rešiće glavni problem koji Evropski parlament već dugo naglašava, a to je da se mnogi proizvodi koji se prodaju na jedinstvenom tržištu ne pridržavaju EU standarda i bezbednosnih zahteva, prenosi Politika.
Na drugom mestu je Direktiva o potrošačkim kreditima, koja bi trebalo da obezbedi da se korisnici finansijskih usluga tretiraju pravedno, a ideja je i da se više govori o održivosti proizvoda, posebno u fazi njihovog dizajna. Sa druge strane, usvojena je i inicijativa za osnaživanje potrošača za zelenu tranziciju, koja bi trebalo da im pruži bolje informacije o trajnosti proizvoda i šanse da mogu da se popravljaju, a ne da brzo zastarevaju. BEUC podseća da bi potrošači u budućnosti morali da imaju širok obim prava i pristup pravnim mehanizmima za ostvarivanje nadoknade štete uključujući kolektivnu odštetu. I ovaj propis je u završnoj fazi.