Brojne studije uključujući i onu čiji je inicijator bio Evropski parlament ne samo da nisu pokazale da pomeranje sata ima pozitivan efekat već su da prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena i obrnuto negativno utiče na zdralje ljudi, poljoprivredu i bezbednost u saobraćaju.
U jesen časovnik se pomera jedan sat unapred pa tako gubimo jedan sat dnevnog svetla što može podstaći neraspoloženje, depresiju, pojavu nekih mentalnih bolesti. Prema studiji koja je sprovedena u Danskoj, nakon jesenjeg pomeranja sata, broj slučajeva depresije raste za 11%. Postepeno u toku prvih deset nedelja ovaj broj opada. Pomeranje sata kako unapred tako i unazad, povezano je sa povećanim brojem samoubistava među muškarcima, pokazala je australijska studija.
Vraćanje časovnika sa letnjeg na zimsko računanje ima i svojih dobrih strana. Jedan sat dužeg sna čini nas odmornijim pa je to najverovatnije razlog zašto se beleži nešto manji broj saobraćajnih nezgoda. U ponedeljak nakon vraćanja časovnika na standardno računaje vremena zabeležen je i manji broj srčanih udara.
Sa zimskim računanjem vremena sunce će ranije izlaziti, ali će ranije i zalaziti, zbog čega će dani manje svetlosti u popodnevnim satima. Zbog toga što ranije pada mrak, češće se javlja i takozvani zimski bluz, što može dovesti do osećanja bezvoljnosti, povećanog apetita i preterivanja u hrani, te pojačane želje za slatkišima. Protiv toga ćete se najefektnije izboriti kvalitetnom, zdravom hranom i tako smanjiti potrebu za grickanjem, ali i redovinim kretanjem i zabavnim aktivnostima koje pomažu u tome da se podigne nivo serotonina.