Zahvaljujući tom vrtoglavom usponu, konstatuje NIN, široj javnosti malo poznata kompanija Magna farmacija je 2021. godine uspela da se plasirala na treće mesto po ostvarenoj neto dobiti u grupi svih trgovinskih preduzeća koja posluju u Srbiji, ispred Deleza, koji je te godine bio na četvrom mestu.
Kako se precizira u tekstu, taj uspeh još je veći ako se ima u vidu da je Magna farmacija te godine imala 81 zaposlenog, dok je Delez zapošljavao više od 11.000 ljudi.
Uspon Magna farmacije se, piše NIN, poklopio sa dolaskom SNS na vlast, ali je vrhunac dostigao tokom pandemije.
Pokazalo se da država, odnosno Ministarststvo zdravlja, u vanrednim okolnostima i nabavku barskih stolica može proglasiti i „hitnom“ i „tajnom“, a da zdravstvena kriza predstavlja idealnu priliku da se pogaze svi zakoni koji su koliko-toliko obezbeđivali konkurenciju, čime se maksimalno otvorio prostor za enormno bogaćenje kompanija bliskih vlastima, ukazuje NIN.
Na isti način na koji su svi građevinski poslovi, poput izgradnji kovid bolnica ili fabrike vakcina dodeljivani Termomontu, tako je za kompletno opremanje zdravstvenih ustanova angažovana Magna farmacija, počev od kovid bolnica u Batajnici, Kruševcu i Novm Sadu do Univezitetskog kliničkog centra Srbije, piše NIN i dodaje da je ista firma imala i monopol na uvoz – PCR testova.
Karakteristično za velike nabavke koja je Magna farmacija dobijala je da su konkurentske firme, među kojima i kineski Sinofarm, ukazivale da su uslovi javnih nabavki, čak i kada su naizgled poštovani zakoni, krojeni tako da samo jedan ponuđač može da odgovori na njih, napominje NIN.
Recimo, za samo 35 dana je trebalo dati objedinjenu ponudu za 602 artikla, od skenera do mlina za kafu, za opremanje Kliničkog centra Srbije, ilustruje ovaj nedeljnik i dodaje da u drugom sučaju nije dopušteno da sto za snimanje pacijenata bude niži za dva centimetra od onoga koji je nudila Magna farmacija.
Ipak, vrhunac izbegavanja zakona je slučaj opremanja kovid bolnica u Kruševcu i Batajnici, kada je Ministarstvo zdravlja samo mesec dana pošto je sklopilo ugovor, a „nakon detaljne analize i sagledavanja celokupnih potreba COVID bolnice“, potpisalo aneks kojim je cenu uvećalo za 40 odsto, iako zakon dopušta naknadno povećanje cena za najviše 10 odsto, navodi NIN.
Za takav prekršaj bi Ministarstvo moralo da plati novčanu kaznu – da nije odlučilo da se u ovom slučaju Zakon ne važi. I to uz ničim potrkepljeno opravdanje da bi primena zakona u ovoj nabavci obavezalo državu da „otkrije podatke čije otkrivanje je u suprotnosti sa bitnim interesima njene bezbednosti“, zaključuje NIN.
Glas javnosti/N01S
.png)
