Nikola Tesla posetio Beograd početkom juna 1892: Istorijski susret sa Jovom Zmajem
Autor: Glas javnosti
Nikola Tesla posetio je Beograd početkom juna 1892. godine, a mladi inovator koji je već stakao slavu oduševljeno je dočekan kao sunarodnik čiji su pronalasci predstavljali jedinstven doprinos napretku čovečanstva.
Tog proleća Tesla je doputovao u Evropu pre svega nameran da vidi majku, čije je zdravlje bilo narušeno.
Zaputio se potom u Budimpeštu, koja je imala važnu ulogu u njegovom formativnom periodu inovatora. Dok je boravio u prestonici Ugarske posetila ga je zvanična delegacija Beograda s ciljem da ga ubedi da poseti Srbiju.
Zanimljivo je, iz današnjeg ugla gledano, da je Tesla u ondašnjoj našoj štampi predstavljan kao elektrotehničar.
Iako je u to vreme imao 36 godina, Tesla je do tada već registrovao većinu patenata koji su ga učinili poznatim. Iza njega je već bio razlaz sa Edisonom, najviše zbog Edisonovih prethodnih visokih ulaganja u energetska rešenja temeljena ne korišćenju jednosmerne električne energije.
Pošto je Tesla naprotiv zagovarao naizmeničnu elektičnu energiju, kao neuporedivo racionalnije rešenje, usledio je ne samo razlaz nego i sukob.
Vestinghaus mu je potom ponudio vrlo povoljan ugovor, koji će sam Tesla docnije pocepati pošto se Vestinghausova poslovna imperija našla, finansijski, u bezizlaznoj situaciji.
Milovan Marinković, tadašnji gradonačelnik Beograda, poslao je, verovatno i na sugestiju prvaka ondašnje Inženjerske komore deputaciju u Budimpeštu, kako bi pozvali slavnog inovatora da poseti Srbiju, i time, kako je naglašeno "učini čast prestonici svoga plemena". Pomenuta je bila i pomoć oko elektrifikacije beogradske varoši.
Priča o modernizaciji nije tada pominjana samo utiska radi, jer je upravo pod Marinkovićevom upravom, krajem te 1892. godine u Beogradu puštena u rad prva tramvajska linija.
Tesla je poziv prihvatio naglasivši patriotske motive. Molio je takođe da se njegovom dolasku ne pridaje veliki značaj.
Na beogradsku železničku stanicu kompozicija u kojoj se nalazio Nikola Tesla pristigla je 1. juna, oko 22.30. po gregorijanskom kalendaru. Po tada zvaničnom julijanskom, bio je to 20. maj.
Dočekan je oduševljenim usklicima mase. Utisak koji je prenela ondašnja štampa bila je izvesna njegova nelagoda, pa i apel na racionalnije ponašanje.
Dočekali su ga predsedavajući opštine Beograda Milovan Marinković, članovi zvaničnog Odbora za doček, među njima brojne ugledne ličnosti kao profesori Milan Andonović, arhitekta Milan Kapetanović, Marko Leko, niz zvaničnika i građana, uključujući velikoškolce, gimnazijace, učenike Bogoslovije.
Zajedno sa Marinkovićem i profesorom Ljubomirom Klerićem, odvezen je potom u hotel "Imperijal" gde je prenoćio. To zdanje nalazilo se na prostoru današnjeg Platoa između zgrada Rektorata univerziteta i Filozofskog fakulteta.
Tokom prepodneva 2. juna posetio je Andru Nikolića, pisca i književnog kritičara, ondašnjeg ministra prosvete i crkvenih dela, državnog savetnika i potonjeg presedavajućeg Narodne skupštine. Bilo je reči o predstojećoj saradnji, koja se pored lepih obećanja uglavnom nije ostvarila, uključujući novu posetu Srbiji, što je Tesla tada obećao.
Primio ga je kralj Aleksandar Obrenović, a zvanična audijencija bila je u zdanju starog dvora, ili Konaka, dela dvorskog kompleksa u kralja Milana, koji je srušen posle Majskog prevrata 1903. Bio je to jednosatni razgovor, koji je štampa predstavila kao živ i zanimljiv. Kralj Aleksandar Obrenović nije tada imao ni punih 16 godina, zemljom je vladalo Namesništvo čija je prva ličnost bio ugledni, iskusni političar, Jovan Ristić, koji je bio namesnik i tokom maloletstva Aleksandrovog oca kralja Milana.
Odlikovan je Ordenom sv. Save II stepena, iako je prethodno bilo izvesnih nedoumica da, možda to neće otežati Teslin status građanina SAD.
Sledili su takođe razgovori sa Jovanom Ristićem, članovima Vlade, ručak u hotelu "Imperijal" pa oko 15.00 poseta Velikoj školi, gde ga je dočekao celokupan tada neveliki profesorski sastav.
Predstavljena mu je i ondašnja, doduše skromna, postavka Narodnog muzeja kao i Nacionalne biblioteke. Ta tela bila su smeštena u zgradi današnjeg Rektorata, kapetan Mišino zdanje, kao i Velika škola.
Prikazan mu je tom prilikom izum Ljubomira Klerića, nazvan polipantograf, jedna vrsta pisaće mašine.
Obratio se pritom, u 16.00, u svečanoj sali Rektorata, ne samo zvaničnicima nego i prisutnim građanima, uglavnom velikoškolcima, studentima. Obraćanje je otvorio ondašnji rektor, fizičar Kosta Alković.
Ushićenje je bilo obostrano. Između ostalog rekao je "Svoju radost, koju ja ovoga trenutka osećam, ja ne umem da vam iskažem, ali se radujem što mogu ovom prilikom da pred vama, mila braćo, izrazim svagda svoje najmilije zadovoljstvo, da sam bio i da vazda ostajem samo Srbin i ništa više".
Tokom popodneva priređen je koncert u njegovu čast u kalemegdanskom parku. Izvođena su dela Biničkog, Mokranjca, Josifa Marinkovića, Davorina Jenka. Nastupala je muzika Dunavskog puka kojom je dirigovao Davorin Jenko, a zatim i hor Oblić.
Izvođenje je telefonskom linijom, što je tada bilo moderno, prenošeno i u Nišu.
Priređena je takođe svečana večera na Topčiderskom brdu, u zdanju Vajfertove pivare, uz prisustvo stotinak odabranih zvanica. Pored više svečanih obraćanja, govora i zdravica, pa i podužeg Teslinog emotivnog obraćanja, prisutnima se obratio i profesor Đorđe Stanojević, najzaslužniji za početke elektrifikacije Srbije, nastojeći da prisutnima stručno predstavi doprinose, zasluge, inovatorska postignuća Nikole Tesle.
Pesmu u Teslinu čast, napisanu tim povodom, pročitao je, kako je zabeležila ondašnja stampa, vrlo emotivno, čika Jova Zmaj, na šta je Tesla reagovao vidno potresen.
Sutradan, 3. juna, u ranim jutarnjim satima, Nikola Tesla napustio je Beograd, zaputivši se potom iz luke Avr u francuskoj Normandiji, put SAD.
Tokom narednih godina uslediće novi Teslini izumi, kao i dela po kojima je upamćen, poput izgradnje elektrane na Nijagarinom vodopadima ili upečatljivi eksperimenti u laboratoriji u Kolorado Springsu.
Nikola Tesla, jedan od najčudesnijih umova koji ljudska istorija poznaje, čiji izumi su preobrazili čovečanstvo, ovaj svet napustio je 7. januara 1943. u 86. godini.
Iako je svojim izumima, sa registrovanih oko 300 patenata, neizmerno zadužio čovečanstvo, ovaj svet napustio je siromašan, usamljen, doživljavan kao osobenjak.
Ondašnji njujorški gradonačelnik La Guardia primetio je: "Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaće još veće". Ispraćen je, po sopstvenoj želji, kompozicijom "Ave Marija" Franca Šuberta, i pesmom "Tamo daleko".
Glas Javnosti/ T02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
45 min
