NIJE SVE U POVERENJU: Da li je stvarno dobro da RODITELJ bude NAJBOLJI PRIJATELJ svom DETETU

Za neometan psihički i fizički razvoj deteta, jedna od presudnih stvari jeste i odnos sa roditeljem, koji mora da obavlja dve važne funkcije u životu deteta: funkcionalnu i emocionalnu.

Funkcionalna uloga se zasniva na aktivnostima koje se obavljaju, u skladu sa uzrastom deteta.To su aktivnosti poput hranjenja, kupanja i presvlačenja deteta u ranom uzrastu, dok se kod tinejdžera funkcionalna uloga ostvaruje, na primer, definisanjem pravila do koliko sati se ostaje van kuće.

Emocionalna uloga podrazumeva afektivnu vezanost, a ostvaruje se kroz pružanje osećaja sigurnosti i neizmerne, bezuslovne ljubavi.

Neophodno je da obe funkcije roditelj obavlja kako treba, jer zakazivanje jedne od njih može da ostavi određene posledice na razvoj i odrastanje deteta. Na primer, ako se a zanemari funkcionalna uloga roditelja, velika je mogućnost da dete ne odraste u odgovornu i zrelu osobu.

Sa druge strane, loše obavljanje emocionalne funkcije može da dovede do toga da se kod deteta razvije neki poremećaj ličnosti kada odraste.



Bitno je da roditelji razumeju da jedna funkcija ne isključuje drugu i da je najbolja situacija u kojoj oba roditelja obavljaju obe funkcije. Tinejdžeri će se neminovno buniti kada im postavite ograničenja i neće biti svesni toga da je to za njihovo dobro.Vi ste svakako svesni da te zabrane ne uvodite zato što ne volite sopstveno dete, već upravo iz suprotnih razloga. Vaše odluke treba da postignu da dete shvati šta je prihvatljivo, a šta nikako nije.



Stoga, da bi se ostvarivala vaspitna funkcija porodice, roditelj mora da izgradi autoritet. Kada se pitate “Da li je bolje da odstupim od pravila da bi dete shvatilo da ga volim i da sam mu prijateljski naklonjen ili da održim svoju reč, posvađamo se i ono bude ljuto na mene?” bolja je druga opcija.



Ukoliko se odlučite za ou prvu, vi samo izbegavate trenutni sukob. Ovo svakako ne podrazumeva da treba da budete previše strogi (što podrazumeva akcenat na funkcionalnoj ulozi), već autoritativni ali pravedni (što znači da se razvijaju obe uloge).

Problem sa izgradnjom prijateljskog odnosa sa detetom leži u tome da vaš autoritet može da oslabi. Prijateljstvo je ravnopravan odnos dve strane, a dete nikako nije i ne treba da bude ravnopravno sa svojim roditeljem.



Imajte na umu da vaše dete svoje prijatelje treba da nađe u svom socijalnom okruženju, među svojim vršnjacima. Vaša uloga ne podrazumeva i ulogu prijatelja.

Takođe, ne treba da se zauzimate za njega i da apsolutno, nekritički i bespogovorno stajete na njegovu stranu. Ukoliko, na primer, dete dobije jedinicu, nikako ne treba da idete u školu i da se raspravljate sa profesorom zbog toga.



Ukoliko to uradite, vi detetu šaljete poruku da je sasvim u redu sukobiti se sa autoritetom, a ujednomu pokazujete da nema potrebe da se bori samo za sebe kad ćete vi uvek biti tu. Jednom kada dođete vi u konflikt sa njim, nemojte da mislite da će vas poštovati ili da se neće opirati vašoj odluci, ako inače nastupate prijateljski, prenosi Objektiv.