Glas Javnosti
Posta

NI 20 GODINA OD POTPISIVANJA SPORAZUMA O SUKCESIJI IMOVINA SFRJ NIJE PODELJENA: Još se ne zna kom opanci, a kom obojci bivše JUGOSLAVIJE

Društvo
Autor: Glas javnosti

Po raspadu Jugoslavije, države sa više od 23 i po miliona stanovnika, 6 republika i dve pokrajne i većim tekovinama nego što ih svaka od nastalih država danas ima ostala su odmarališta na moru, rezidencije, ambasade i stanovi u diplomatskim kvartovima širom sveta, poslovni prostori i druge nepokretnosti brojnih domaćih preduzeća, a to je valjalo i nekako raspodeliti među nekadašnjim republikama.

Tako su države nastale iz njenih republika, na današnji dan pre 20 godina - 29. juna 2001. godine u Beču potpisale Sporazum o sukcesiji kojim su utvrđeni „osnovni principi i obaveze država naslednica (sukcesora) pri imovinskopravnoj deobi nasleđa Socijalističke federativne republike Jugoslavije (SFRJ)".

Ali ni ravno 20 godina kasnije Sporazum se, po mišljenju nekih pravnika, ne sprovodi u potpunosti, pa su brojna pitanja vlasništva nad imovinom na prostoru bivše Jugoslavije ostala nerešena.

Jadan od takvih primera je slučaj turističke agencije “Mladost turist” iz Beograda i njenom imovinom na hrvatskom primorju.

U pokušaju da reši spor, agencija je se obratila i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Kako je pisao Radio Slobodna Evropa, ovaj sud je „odbio da odlučuje o tome uz zaključak da najpre dve države treba da sklope ugovor o imovinsko-pravnim odnosima".

Ni dve godine, kasnije koliko je prošlo od tada nema nikakvog pomaka, kaže Radomir Podinić, predsednik nadzornog odbora agencije “Mladost turist”.

 

-Mi i dalje čekamo ko će se smilovati, ali neće niko, no ipak i dalje gajimo nadu i nećemo to dati, ipak je to imovina agencije", kaže Podinić, a prenosi BBC na srpskom.

A šta je Sporazum o sukcesiji?

Dokument o podeli imovine SFRJ između novoformiranih država koje su nekada činile zajednicu SFRJ nazvan je Sporazum o pitanjima sukcesije.

Ugovr je potpisan između tadašnje Savezne republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora), Republike Hrvatske, Republike Makedonije, Republike Slovenije i Bosne i Hercegovine u Beču 29. juna 2001. godine.

Po međunarodnom pravu sukcesija označava prenošenje prava i obaveza jedne države (prethodnice) na drugu državu (sukcesorke).

U ime SR Jugoslavije Sporazum je potpisao tadašnji ministar spoljnih poslova Goran Svilanović.

-Mi smo ovim Sporazumom dosta dobili, posebno kada je reč o podeli zlata. S druge strane biće nam teško po pitanju podele nepokretne imovine- izjavio je tada Svilanović.

Goran Svilanović  Foto: Youtube/Printscreen

SR Jugoslavija ratifikovala je Sporazum 1. jula 2002. godine, nakon usvajanja Zakona u oba Veća savezne Skupštine, dok je poslednja u nizu sukcesorki SFRJ koja je to učinila bila Hrvatska - marta 2004. godine.

Advokat Ivan Simić, pravni savetnik nekih od srpskih preduzeća koje potražuju imovinu u Hrvatskoj, kaže da je posle otcepljenja Crne Gore, Srbija postala „univerzalni sukcesor" SR Jugoslavije.

Sedam aneksa Sporazuma o sukcesiji

Aneks A: Pokretna i nepokretna imovina (u najvećem delu se odnosi na imovinu nekadašnje JNA)

Aneks B: Diplomatska i konzularna imovina

Aneks C: Finansijska aktiva i pasiva

Aneks D: Arhive

Aneks E: Penzije

Aneks F: Ostala prava, interesi i obaveze

Aneks G: Privatna svojina i stečena prava

Slučaj “Mladost turist” 

Turistička agencija “Mladost turist” ima u vlasništvu imovinu na tri lokacije na hrvatskom primorju - Baška voda, Makarska i Tisno (ranije Tijesno).

U Baškoj vodi su, kaže Podinić, imali hotel „Avala".

-Jedan od najboljih objekata po položaju, procenjivao se na 35,40 miliona evra- ističe Radomir Podinić.

On dodaje da je taj objekat 1990-ih prodat, da bi ga pre nekoliko godina otkupili novi vlasnici.

I dok je u Makarskoj agencija imala oko 6.000 kvadrata površine, na kojoj su bile smeštene kamp kućice, a koja sada zvrji prazna, u Tisnom je posedovala oko 11.000 kvadrata nepokretnosti.

-Tamo su bile čvrste zgrade, kuhinje, restorani, sanitarni čvorovi, to je sve srušeno i nikom ništa- kaže Podinić.

Podinić navodii da je opština na toj lokaciji podigla „školski centar", ali I da su se pored suda u Strazburu, obraćali i domaćim institucijama, a pisali su i Ujedinjenim nacijama.

Kako je dodao jedan od poslednjih trzaja bio je pokušaj da se nešto učini u Hrvatskoj preko tamošnjih advokata kojima su prosleđeni „papiri", da bi „mogli nešto da pokrenu".

 

-Uvek su nas odbijali preko sudova i pozivali se na neku uredbu iz 1994, a prenebregnuli odluku koju je Sabor usvojio 2004. o međunarodnom Sporazumu o sukcesiji- tvrdi Podinić.

Relevantne institucije u Hrvatskoj nisu odgovorile domačim medijima na pitanja vezana za ovaj deo Sporazuma.

Šta se potražuje, a šta je vraćeno između Srbije i Hrvatske?

Uz turističke agencije “Mladost turist”, imovinu u Hrvatskoj potražuju mnoge druge firme čija je adresa u Srbiji - poput “Pionira” iz Subotica, “Neoplante” iz Novog Sada, “Vitala” i “Karneksa” iz Vrbasa, “NIS”-a, “Ineksa” i ostalih.

Poznata fabrika nameštaja “Simpo” Vranje takođe potražuje poslovne prostore u Zagrebu od oko 1.500 kvadrata, u Samoboru - 2.100, Splitu - skoro 800 i Zadru nešto više od 250 kvadrata.

I domaća industrija mesa “BEK” iz Zrenjanina zahteva povraćaj „poslovnog objekata-stovarišta" u Rijeci od oko 800 kvadrata u okviru koga se nalazi i dvosoban stan.

Kako im imovina nije vraćena, i oni su pravdu zatražili van Balkana, u Ženevi od Komiteta Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava.

Pored pomenutih firmi i institucija, imovinu nazad traže i pojedine banke.

-“Jugobanka” ima više desetina miliona nevraćenih kredita hrvatskih preduzeća, kao i veliki broj nepokretnosti jer je svojevremeno imala četiri velike filijale u Hrvatskoj - Zagreb, Rijeka, Split i Podravska Slatina- objasnio advokat Ivan Simić, a navodi BBC na srpskom.

Simić dodaje da “Jugobanka” ne može da naplati potraživanja ni „u odnosu na Energoinvest" iz Bosne i Hercegovine koji joj takođe duguje po osnovnu plaćenog kredita „više desetina miliona evra".

 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 

A post shared by Ian Bancroft (@idbancroft)

-U drugim bivšim jugoslovenskim republikama situacija je ipak bolja, odnosno moguće je ostvariti pravnu zaštitu na osnovu međudržavnog Sporazuma o sukcesiji- veli advokat Simić.

Precizan saldo i broj potraživanja iz Srbije za imovinom u Hrvatskoj gotovo je nemoguće utvrditi.

Ivan Simić, pravni savetnik više preduzeća iz Srbije koja potražuju imovinu u Hrvatskoj veruje da gotovo ne postoji grad ili neko ozbiljnije jugoslovensko preduzeće koje nije imalo „nešto od imovine" u bivšim jugoslovenskim republikama.

Pod nepokretnostima se, između ostalog, ubrajaju odmarališta, vile i letnjikovci na moru, ali i poslovni prostori i nekadašnja sedišta firmi u različitim gradovima širom Hrvatske.

Srpsko pravosuđe, za razliku od hrvatskog „dodeljuje imovinu", ističe Simić.

-Srbija je dosledno poštovala Sporazum o sukcesiji, u pravosudnoj praksi primenjivala nepodeljeno njegove odredbe i vraćala hrvatskim tražiocima pravne zaštite imovinu koju su oni potraživali u Srbiji", objašnjava advokat.

Hrvatska preduzeća koja su ostvarila povraćaj imovine u Srbiji su “Borovo”, “Jugoton”, “Jugoplastika”, a ima i drugih.

Neki su se opredelili za prodaju nepokretnosti, poput zagrebačke firme “Končar EI” koja je prošle godine oglasila prodaju zgrade u njenom vlasništvu u centru Beograda, u ulici Kralja Petra, za 3,2 miliona evra.

 

-Postoje i neka stanovišta da se srpsko pravosuđe zaletelo i prerano počelo da dodeljuje imovinu hrvatskim tražiocima, dok je hrvatsko tu bilo čvrsto, tvrdo, konzistentno- istakao je Simić.

Sa druge strane hrvatski pravnik Sulejman Tabaković je u gostovanju u emisiji „Crvena linija" na televiziji N1 svojevremeno izjavio da „Hrvatska ne traži vlastitu imovinu toliko agresivno".

-Moramo znati da Hrvatska ima jako puno imovine, ali tako ima i udela u termoelektrani u Tuzli, Gacku, Obrenovacu i 26 odsto (hidro)elektrane na Đerdapu, a kupuje struju po vrlo skupim cenama- izjavio je Tabaković koji je inače učestvovao u stvaranju Sporazuma o sukcesiji.

Iako su Sporazum o sukcesiji ratifikovale sve države bivše Jugoslavije, njegovo sprovođenje se u praksi ne odvija tako uspešno.

Naročito se problematičnim pokazao se Aneks G, koji se tiče privatne svojine i stečenih prava građana i drugih pravnih lica SFRJ.

Sporna imovina da u zakup od 30 godina

“Prava na pokretnu i nepokretnu imovinu koja se nalazi na teritoriji Države sukcesora i na koje su građani ili druga pravna lica SFRJ imali pravo na dan 31.12.1990. godine biće priznata, zaštićena i vraćena u prvobitno stanje od strane te Države u skladu sa utvrđenim standardima i normama međunarodnog prava, i to nezavisno od nacionalnosti, državljanstva, boravišta ili prebivališta takvih lica."

Svi koji nisu bili u „mogućnosti da ostvare takva prava će imati pravo na naknadu u skladu sa građanskim i međunarodnim pravnim normama", dodaje se u članu 2. Aneksa G.

U drugom delu istog člana piše da će „svaki namerni prenos prava na pokretnu ili nepokretnu imovinu izvršen posle 31.12.1990. zaključen pod pritiskom biti ništavan".

Simić smatra da se hrvatsko pravosuđe oglušuje na ove odredbe Sporazuma o sukcesiji koji je po „pravnoj snazi iznad svih lokalnih zakona".

-Hrvatski sudovi su stali na stanovište da nema mesta primeni Sporazuma o sukcesiji jer je on, po njihovom shvatanju, jedan krovni dokument koji nije osnov za vraćanje imovine i u praksi još uvek ne može da proizvede konkretne pravne posledice- kaže Ivan Simić.

U Hrvatskoj je situaciju dodatno otežala odluka Sabora iz 2018. godine kojom je omogućeno da se „sporna imovina da u zakup od 30 godina".

Tako je tadašnji ministar državne imovine Goran Marić izjavio je da se novim Zakonom o upravljanju javnom imovinom „ne zadire u vlasnička prava", te da je to „najbolje rešenje jer Hrvatska nije pokrenula postupak prodaje imovine, kao što su radile susedne države".

Najlakše raspodeljena diplomatska i konzularna imovina

Ipak pravnici su saglasni da se najdalje odmaklo u raspodeli diplomatske i konzularne imovine koja potpada pod Aneks B.

On se odnosi na dodeljivanje rezidencija, vila, ambasada i ostalih nepokretnosti koje pripadaju ovoj grupi, a čemu odlučuje Mešoviti komitet za raspodelu diplomatske i konzularne imovine bivše SFRJ.

Na poslednjem sastanku koji je održan 5. jula 2019. godine raspodelom Srbiji su dodeljeni objekti stalne Misije pri UN u švajcarskoj Ženevi, generalnog konzulata u nemačkom Frankfurtu, ambasade i kuće u glavnom gradu Zimbabvea - Harareu i rezidencija u prestonici Gvineje - Konakriju.

Inače zajednička prodaja nepokretnosti u Njujorku i Tokiju je bila uspešno okončana, a prodaja imovine u Bonu bila je u završnoj fazi.

Kako je svojevreno pisao Blic, Srbija je u dosadašnjoj raspodeli diplomatske i konzularne imovine dobila ambasade u Helsinkiju, Pragu, Sofiji, Rimu, Budimpešti, Meksiku, ambasadu i rezidenciju u Atini, rezidencije u Kamberi, Londonu, Lisabonu, Otavi, Vašingtonu, Ankari, zgrade generalnih konzulata u Sidneju i Solunu, dva stana u Trstu, plac u Istanbulu, konzularno odeljenje u Budimpešti i vojnu misiju u Berlinu.

Dok su početkom 2012. Srbiji pripali i objekti u Peruu, Venecueli, Egiptu, Ugandi, Kongu i Zambiji.

(Glas javnosti/BBC)

 

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR