Neviđen snimak Arčibalda Rajsa iz 1922. godine

Pre nekoliko dana Jugoslovenska kinoteka objavila je ekskluzivni dokumentarni materijal u kome se može videti snimak osvedočenog srpskog prijatelja, Švajcarca Arčibalda Rajsa, pisca čuvene knjige „Čujte, Srbi“.

Film u kome se pojavljuje Dr Rajs nosi naziv „Svečano osvećenje kosturnice u Prnjavoru (5. novembar 1922)“.

Ovaj istorijski važan dokumentarni materijal snimilo je preduzeće „Serbia film“. U zajedničku spomen kosturnicu pohranjeni su posmrtni ostaci velikog broja žrtava – civila koje su na najbestijalnije načine usmrtili austrougarski okupatori 1914. godine u Mačvi i okolini. U filmu se vide čin osvećenja kosturnice koji je vodio episkop šabački Mihailo, govori istaknutih ličnosti, među kojima su doktor Arčibald Rajs, poslanik i ratni invalid Radosav Agatonović, rezervni oficir i ratnik Ljuba Taušanović, prisutni ministar pravde Laza Marković i potpredsednik Narodne skupštine Milorad Vujičić.
Rodolf Arčibald Rajs (nem. Rudolph Archibald Reiss; Hauzah, Baden, 8. jul 1875 — Beograd, 8. avgust 1929) je bio švajcarski forenzičar, publicista, doktor hemije i profesor na Univerzitetu u Lozani. Istakao se kao kriminolog radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata.

Rođen je 8. jula 1875. godine kao osmo dete, od ukupno deset, Ferdinanda Rajsa, zemljoposednika, i Pauline Zabine Ane Gabrijele, u mestu Hehcberg (danas deo Hauzaha), u južnonemačkoj pokrajini Baden. Posle završenog osnovnog i srednjeg obrazovanja u Nemačkoj, otišao je zbog lošeg zdravstvenog stanja na studije u Švajcarsku, u romanski kanton Vo.

Zvanje doktora hemije stekao je već u 22. godini, i biva izabran za asistenta za fotografiju, a potom je postao priznati docent za tu oblast, na Univerzitetu u Lozani. Za redovnog profesora kriminalistike imenovan je 1906. godine. Kao profesor bavio se predano naučnim radom i stekao ugled kriminologa svetskog glasa.

Godine 1912, za vreme Prvog Balkanskog rata, bio je reporter u Solunu. Nikola Colović opisuje Rajsa kao velikog ljubitelja srpske šljivovice.
Angažovanje u Srbiji
Na poziv srpske vlade Rajs je 1914. godine došao u Srbiju da istražuje zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom. Napisao je mnoge knjige i radove povodom toga, a često je slao izveštaje koji su objavljivani u uglednom časopisu neutralne Švajcarske, Gazet (Gazette). Time je kao ugledni profesor i kriminolog izveštavao svet i kvario propagandnu sliku Nemaca i Austrougara o Srbima kao divljačkom narodu.

Bio je član delegacije jugoslovenske vlade na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Zavoleo je srpskog vojnika-seljaka i srpski narod i do kraja života ostao u Srbiji.
Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju, Solunski front i sa Moravskom divizijom umarširao u oslobođeni Beograd, novembra 1918. godine. Posle rata modernizovao je tehničku policiju pri Ministarstvu unutrašnjih poslova nove države. Tadašnja kriminalistička tehnika po mišljenju američkih istraživača koji su putovali po Evropi ciljno proučavajući ovaj vid policije, bila je na veoma visokom nivou. Međutim, Arčibald Rajs, razočaran nekim negativnim pojavama u društvenom i u političkom životu povukao se pred kraj života iz svih javnih funkcija. Živeo je skromno u svojoj vili „Dobro polje“ (Topčider) u Beogradu, gde je i umro.

Jedan od amfiteatara na Kriminalističko-policijskom Univerzitetu u Beogradu nosi njegovo ime.

U septembru 1928. godine Rajs je nameravao da ode iz Kraljevine SHS. U intervjuu za Politiku izjavio je: „Ali, svako strpljenje ima svojih granica. I moje je iscrpljeno do najdaljih granica. Moj rad se toliko ometa i bagateliše, da mi se dovoljno stavlja na znanje kako vam više nisam potreban“. Rajs dalje objašnjava kako je sa prijateljima iz mnogih beogradskih društava godinu dana radio na organizaciji proslave desetogodišnjice proboja Solunskog fronta: „Međutim, gospodin dr. Marinković, ne obaveštavajući o tome odbor, negirao je ceo taj posao. Određen je jedan novi odbor koji će da pripremi proslavu. A proslava je zakazana za osmi oktobar. Zašto? Kakav je to znameniti dan osmi oktobar u istoriji vašega naroda.”

Preminuo je 8. avgusta 1929. godine u 4.30 sati, u Beogradu. Uzrok smrti bila je moždana kap kao posledica žučne svađe sa prvim komšijom, bivšim ministrom, Milanom Kapetanovićem koji ga je po nekim svedočenjima opsovao.

U tri sata popodne, 9. avgusta 1929. godine, telo dr Rajsa bilo je preneseno automobilom u Opštu državnu bolnicu, gde je, prema poslednjoj želji pokojnikovoj, trebalo da se izvadi njegovo srce radi prenosa na Kajmakčalan. Sekciju je izvršio prof. dr Milovan Milovanović. Potom su posmrtni ostaci Rajsa preneseni u Oficirski dom, gde su bili i izloženi na počasnom katafalku, sve do sahrane, koja je obavljena 10. avgusta 1929. godine, u popodnevnim časovima, na Topčiderskom groblju. Sahranjen je sa generalskim počastima i po pravoslavnom obredu, kraj svoje miljenice male Nade Favra. Činodejstvovao je i opelo obavio karlovački vladika Irinej sa 15 sveštenika. Na sprovodu su uzeli učešća pored izaslanika kralja Aleksandra I Karađorđevića, predstavnika Vlade, predstavnika građanskih i vojničkih vlasti, ogromnog broja naroda, raznih kulturnih i humanih organizacija, i veliki broj ratnika, drugova sa fronta Arčibalda Rajsa. Po završetku opela pristupilo se oproštajnim govorima.
Po sopstvenoj želji njegovo izvađeno srce odneseno je u urni na Kajmakčalan, gde je sahranjeno zajedno sa ostalim oslobodiocima Solunskog fronta. Na urni (koja je polomljena prilikom jednog naleta Bugara u Drugom svetskom ratu) je pisalo:

„Ovde u ovoj urni, na vrhu Kajmakčalana

Zlatno srce spava,

Prijatelj Srba iz najtežih dana,

Junak Pravde, Istine i Prava,

Švajcarca Rajsa, kom` nek je slava.“
Dr Arčibald Rajs je imao mnoge zapažene radove u svojoj struci: Sudska fotografija (La photographie judiciaire, Paris 1903); Priručnik govornog portreta (Manuel du portrait parlé, Paris 1905) koja je prevedena na 10 jezika; Priručnik policijske nauke (Manuel de Police scientifique (technique), I. Vols et homicides, Lausanne-Paris, 1911) u IV toma, od kojeg je samo prvi završen i objavljen Krađe i ubistva.

U toku i posle rata objavio je brojne ratne i političke publikacije, od kojih su neke od velikog značaja za istoriju Srbije. Autor je kolekcije od 10 hiljada fotografija, tu kolekciju je doneo Erik Sapin iz Lozane u Beograd radi dešifrovanja događaja i mesta na njima.

Pred kraj života objavio je svoj ratni dnevnik u knjizi pod naslovom „Šta sam video i proživeo u velikim danima“(1928). Pre toga, 1924. godine objavljuje Pisma sa srpsko-makedonskog fronta (1916—1918). Kao svoje posmrtno zaveštanje srpskom narodu ostavio je neobjavljen rukopis knjige „Čujte Srbi!“, na francuskom jeziku, u originalu Ecoutez les Serbes!. Ova knjiga je završena 1. juna 1928. godine, a 2004. godine je štampana u velikom tiražu i deljena besplatno. Zasluge za ovo su imale fondacija „Dr Arčibald Rajs“ iz Beograda i Šabačko-valjevska eparhija.

Tokom 2014. objavljena je i knjiga „Dr Arčibald Rajs – Ratni izveštaji iz Srbije i sa Solunskog fronta – neobjavljeni tekstovi na srpskom jeziku“.

O njemu je 2014. godine snimljen dokumentarni film „Čujte Srbi!: Arčibald Rajs u Srbiji 1914-2014“.

Kuća dr Arčibalda Rajsa, u kojoj je on živo do smrti, a nalazi se u Beogradu, u Bulevaru vojvode Mišića 73, kod Careve ćuprije. Proglašena je za nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.

Nosilac je nekoliko Srpskih odlikovanja i medalja za zasluge u Prvom svetskom ratu.

Od 1.decembra 2003. osnovna škola Stjepan Stevo Filipović koja se nalazi u beogradskom naselju Karaburma promenila je naziv u Dr Arčibald Rajs.

Školi za kriminalistiku u okviru Fakulteta za pravo, kriminalistiku i javnu upravu Univerziteta u Lozani (UNIL), 27. maja 2016. povodom 100 godina od uspostavljanja stalnog diplomatskog predstavništva Srbije u Švajcarskoj predana je bista dr Arčibalda Rajsa. Bista je dar Republike Srbije i Udruženja srpsko-švajcarskog prijateljstva „Dr Arčibald Rajs“.

(Izvor: hronograf)

SKINI APLIKACIJU