NEŠTO ZAVRŠI I NA DEPONIJAMA: Afrikanci nose odeću koju su Evropljani bacili
Autor: Glas javnosti
Kada donira staru odeću, Evropljanin veruje da čini dobro delo misleći da će taj odevni predmet završiti kod nekog kome je potreban. U realnosti, od njegove odeća će najverovatnije biti napravljene krpe ili će završiti na deponiji, i to u Africi ili Aziji.
Količina korišćenog tekstila koji je izvezen iz EU utrostručena je u poslednje dve decenije, sa tendencijom rasta u budućnosti, upozorava izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu "Izvoz iskorišćenog tekstila EU u cirkularnoj ekonomiji Evrope" koji je analizirao izvoz od 2000. do 2019. godine.
Količina izvezene odeće je porasla sa 550.000 tona 2000. godine na skoro 1,7 miliona tona 2019. godine. To je u proseku 3,8 kilograma po osobi ili 25% od okvirno 15 kilograma tekstila koje se godišnje potroši u EU, prenosi portal Ekapija.
Do 2025. godine tekstil bi u EU trebalo da se sakuplja odvojeno. Sada, zbog ograničnih kapaciteta za reciklažu i ponovnu upotrebu, velika količina bačene i donirane odeće i drugih tekstilnih proizvoda izvozi se u Afriku i Aziju. Mada građani misle da će odeću neko koristiti, to se najčešće ne dešava. Kada se izveze, sudbina tekstila je neizvesna, navodi se u izveštaju.
Dok je odeća ranije odlazila mahom u afričke zemlje, sada se izvozi gotovo podjednako u Afriku (gde je 2019. godine završilo 46% odeće) i Aziju (41%). U Africi odeću uglavnom uzima lokalno stanovništvo jer postoji tražnja za jeftinom odećom iz Evrope. Ostatak završava na deponijama i neformalnim tokovima otpada.
Za razliku od Afrike, odeća u Aziji završava u postrojenjima gde se pretvara u industrijske krpe i punjenja ili se odatle ponovo izvozi u Afriku. Ostatak najverovatnije završava na deponijama, navodi se u izveštaju.
Inače, Strategija EU o održivom i cirkularnom tekstilu, objavljena u martu prošle godine, napominje potrebu da se adresiraju izazovi koji nastaju izvozom.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
