Iz društva neurologa Srbije kažu da ove godine dobijaju 18 novih specijalizanata, dok u penziju odlazi čak 4 puta više. Oni upozoravaju da će se nedostatak specijalista osetiti tek posle korone, piše Euronews Srbija.
I nije reč samo o manjku neurologa, već i druge grane medicine ostaju bez lekara specijalista. Jedan od glavnih razloga je finansijski.
"Mi imamo radiologiju koja je takođe deficitarna. Ili patologiju, ili anesteziologiju. To su apsolutno grane medicine koje su ravnopravne sa ostalima, vrlo interesantne u inostranstvu. Nego je problem što mnogo ljudi u tim oblastima fluktuira, jednostavno kreće se", kaže doktor Nebojša Lađević, predsednik Udruženja anesteziologa i intenzivista.
Neki odu u inostranstvo, drugi u privatni sektor, a građani koji traže pomoć specijaliste, imaju različita iskustva. Neki kažu da je zasad sve u redu i da budu primljeni za oko tri nedelje, dok drugi napominju da se dugo čeka zbog kovid sistema, te se neki opredeljuju za privatne preglede.
I dok iz Ministarstva poručuju da su sačuvali zdravstvo uprkos svim izazovima, privatne ustanove su i dalje prvi izbor za mnoge građane.
Gostujući na Euronews Srbija profesor doktor Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije, kaže da ovo nije problem od juče, te da bi trebalo podsetiti na period od 2002. do 2009. godine kada je Vlada Srbije donela odluku da se ne upućuje na specijalizaciju.
"To je praktično dovelo da mi sedam godina nisamo imali upućivanje ljude koji završe Medicinski fakultet na specijalizacije. Mi imamo jedan značajan broj neurologa, ali je starosna struktura neurologa koji rade pre svega u državnim ustanovama veoma nepovoljna jer je izostao stalni priliv novih kadrova. Mi ovog trenutka u univerzitetskim centrima imamo oko 78-80 ljudi na specijalizacijama, ali to nisu specijalizanti na završnim godinama", rekao je Raičević.
Osim neurologije, Raičević navodi da su pogođene grane i patologija, anesteziologija, radiologija i hirurške grane.