NEKE KORISTI I OD PANDEMIJE : Korona je proizvela mnogo planinara
Autor: Glas javnosti
U Planinarskom savezu Srbije (PSS) sprovedena je velika anketa među onima koji rado odlaze u planine. Broj anketiranih od oko dve hiljade je više nego reprezentativan uzorak s obzirom na to da Planinarski savez Srbije ima oko 20.000 članova, što znači onih sa plaćenom članarinom u ovoj godini.
Među planinarskom populacijom prednjače žene sa 53 odsto. Starosna struktura planinara u Srbiji je zabrinjavajuće visoka jer je svega 4,2 procenta mladih od 19 do 25 godina, a onih od 31 do 35 je svega 9,4 odsto. Najaktivnije su u osvajanju planinskih vrhova osobe uzrasta od 41 do 49 godina sa 27,6 odsto, a slede ih planinari u šestoj deceniji sa 24,3 odsto. Planinarska populacija se može pohvaliti visokim obrazovanjem, 70,4 odsto ispitanika poseduje diplome fakulteta i visokih škola. Najviše je onih koji su sa planinarenjem krenuli u periodu pandemije korone, čak 28,5 odsto, slede oni sa pet do deset godina staža – njihov udeo je 22,7 odsto. Od 20 do 50 godina privrženosti planinarskom pokretu je svega 9,7 procenta. Osnovnu planinarsku obuku ima položeno 55 odsto planinara. Po dostignutim visinama, najviše je onih sa popetim vrhovima bivše Jugoslavije, od 2.200 do 2.900 metara nadmorske visine popelo se 35,5 odsto članstva. Visinu 4.200 metara prešlo je njih 6,7 odsto, a iznad 5.700 samo 2,8 odsto. Oni malobrojni, koji su prešli granicu smrti od 8.000 metara, ušli su u udžbenike srpskog sporta.
Sedmične odlaske na akcije van neposrednog mesta življenja može sebi priuštiti 12 posto anketiranih, jednom mesečno 33 odsto, dok ostali to čine nekoliko puta u godini. Mesečno za planinarenje 51 odsto ispitanika može da izdvoji do 50 evra, dok 30 odsto može i 100 evra.
Lepo je čuti da se čak 83,3 odsto anketiranih izjasnilo da planinare doživljava kao familiju, njih 90 odsto je glasalo za druženja uz logorske vatre, a 56 odsto se izjasnilo da nije akcija bez pesme i „trećeg poluvremena”. Polovina ispitanih u rancu ima komplet „prve pomoći”, njih 35 odsto kažu da bi znali da je upotrebe , 57 odsto delimično, a gotovo osam odsto se „ne razume u prvu pomoć”. Zainteresovani su da istu nauče, ukoliko bi im organizacije ponudile besplatnu obuku, 73 odsto anketiranih je reklo da bi je pohađalo. Od ispitanika, njih trećina misli da je najoptimalnija grupa od 12 planinara, dok 20 odsto smatra da je taj broj 18. U pogledu orijentacije anketirani planinari su priznali da među njima neki ne znaju da čitaju mape – 12 odsto kada se to preračuna, a telefonom da se orijentiše koristi šest odsto ljubitelja planina. Bar tri planinarska čvora zna da veže trećina intervjuisanih.
SKINI APLIKACIJU
