NEDI SE SVI DIVILI, PRVI RAZRED A ZNALA SVE! Ćirilicu, latinicu, da računa a onda su shvatili da su to samo simptomi ovog sindroma

USKORO SU SE POJAVILI I OSTALI

Kada upoznate osobu sa Aspergerovim sindromom, moguće je da ne primetite ništa, a moguće je da samo zapazite pojedine elemente njenog ponašanja

Poslednjih nekoliko godina sve više se priča o autizmu, koji obuhvata širok spektar ponašanja.

Svesna ovoga, žena koja je na društvenoj mreži "Tviter" upisana kao Neda, podelila je lično iskustvo sa jednim oblikom autizma.

Naime, Neda ima Aspergerov sindrom, te je rešila da objavi svoju priču.

- Aspergerov sindrom u šali nazivaju poremećajem IT ljudi, ali u šali ima dosta istine - započela je ova žena. Kako kaže, Aspergerov sindrom spada u oblik visokofunkcionalnog autizma i zato često ostaje nedijagnostikovan.

- Ja sam imala sreće, pa su moji roditelji i tetka koja me je čuvala bili prosvetni radnici, pa su primećivali i radili na sitnicama koje su se mogle primetiti. Negde su i grešili, na primer, tata koji je bio prestrog, mada je i to imalo smisla kao šok terapija za korekciju ponašanja - nastavlja ona.

Kako kaže, prvo se javilo opsesivno učenje, a u prvom razredu je već znala latinicu, ćirilicu, kao i da računa.

- U školi sam ustajala na času, šetala, pevala - zaljubljivala se (ovaj problem je potrajao i postao baš problem).

foto : unsplash

Nedini simptomi

Krenuću redom po simptomima...

Nepovezano brbljanje - pričala sam stalno, ali nikako da "ispričam". Mama mi je onda zadavala da pročitam i prepričam, prvo kraće tekstove, a onda knjige i filmove. Vrlo strpljivo je radila sa mnom na tome, godinama.

Pismeno sam se izražavala sjajno, a tata me podsticao da pišem pesme, da što kraće sažmem misao i da se učim apstraktnom razmišljanju, jer je bukvalno shvatanje još jedan od simptoma. Bukvalno su me vežbali da razumem humor i metaforu.

Puno čitanja i puno boravka u prirodi.

Ispravljanje poštapalica i dugih rečenica, recitovanje.

Onda nespretnost. Padala sam stalno, svaki sport mi je bio problem, lopta i sad. Upisali su me u sve sportske sekcije u školi, i verovatno šapnuli kolegama da od mene ništa, ali da me vežbaju.

Imala sam uvek neke svoje igre gde se osamim, na primer igru u šumi gde sam u korenju drveća imala selo patuljaka - objašnjava detaljno Neda.

Prema njenim rečima, volela je društvo, ali na, kako ističe, "neurotičan i posesivan način", što je dovodilo do sukoba, pa i toga da je izbegavaju.

- Taj deo sa emocijama je bio najgori, jer sam se opsesivno zaljubljivala i izmaštala bih sve. Nije postojala simpatija, uvek je to bila ljubav života. Prvi dan prvog razreda sam se zaljubila u nekog dečaka, sela pored njega i ljubila ga svakih pet minuta. Posle se plašio da ide u školu. I to se nastavljalo, zaljubim se, proganjam... to je bila i dobra varijanta, jer kad su se počeli zaljubljivati u mene, ja nisam znala odbiti, nego sam ulazila u bezvezne veze koje sam morala prekidati - iskrena je Neda.

Ona kaže da je najveći probolem u ovome bio što je "ušla u šablon vezivanja za ljude sa "greškom", koje je spasavala.

- Samo hoću da kažem da su moji roditelji i bliski ljudi uradili mnogo, a kasnije i ja sama na radionicama, školama, ogroman trud i učenje o komunikacijama i emocijama. Jedina oblast koja je dobra konstantno je škola i posao. Čak i kad mi je bilo teško na poslu, nisam zabušavala. Prethodni posao, na kome sam dosta puta plakaka, napustila sam jer su moje inicijative i trud bile sputane. Sad imam posao koji je divan, i osećam se super, nije "honeymoon", traje već tri i po godine. Bukvalno sam preporođena.
Drugo, imam psa i posle 15 godina u ovom stanu sam upoznala komšiluk, i učim da vodim površne razgovore (trudim se). Potrebu za fiksacijom na problem rešavam održavanjem bašte i brigom o životinjama. Tačke pucanja i dalje postoje, to je uglavnom kad mi se menja rutina, kad mi se menja prostor i tako dalje. Ovo je poruka roditeljima - ne čekajte dijagnozu, ona neće promeniti ništa. Pratite i reagujte, a za to je osim ljubavi potrebno i vreme i konkretan trud. Funkcionalan ispunjen i stabilan život je moguć, ali treba raditi - zaključila je ona.

Šta je Aspergerov sindrom?

Aspergerov sindrom je poremećaj iz autističnog spektra. Osobe sa Aspergerovim sindromom imaju slabo razvijene socijalne veštine, ne umeju da čitaju između redova, nespretne su, ali su sjajne u pojedinim oblastima. Zbog toga stručnjaci naglašavaju da nije reč o bolesti.

Sindrom je nazvan po austrijskom pedijatru Hansu Aspergeru, koji je 1944. godine zapazio decu koja imaju normalnu inteligenciju, ali nikakve veštine neverbalne komunikacije. Uočio je da su ove osobe fizički nespretne i da uopšte ne pokazuju empatiju.

Tehnološki preduzetnik Ilon Mask je pre skoro dve godine otkrio da ima Aspergerov sindrom.

SKINI APLIKACIJU