Njen otac Žarko Rakić ni posle dve decenije ne može da se oporavi od nenadoknadivog gubitka. Svakog dana živi s tugom i žalom za tragično nastradalom ćerkicom.
Njegovu mezimicu ubio je geler NATO bombe dok je sedela na noši. Mislio je tada Žarko da će uspeti da je spase, ali je preminula.
Cela Batajnica tog dana bila je zavijena u crno. I danas kada se spomene današnji dan oseti se nelagoda i tenzija u vazduhu.
Na brojnim kućama u selu i dalje su vidljivi tragovi bombadovanja, koji stoje tu kao podsetnik da se nikada ne zaboravi šta se tog kobnog dana dogodilo.
Roditelji pokojne Milice žive skromno, sa večitim žalom za anđelom koji ih je prerano napustio.
Da podsetimo, bombe na Batajnicu su te večeri pale oko 21:30 sata. Raketa je pogodila kuću Rakićevih u Batajnici. U tom momentu mala Milica je bila u kupatilu na noši, dok je njena majka Dušica otišla za čas u sobu da pripremi Milici krevet za spavanje. Vrata kupatila su bila otvorena. Odjednom se čula detonacija, zatim prasak i lomnjava stakla i kupatilskih pločica, fasade...
Žarko je potrčao do kupatila i video stravičan prizor kako mu dete mrtvo leži na podu, sve je bilo puno krvi, nadajući se da je ipak možda živa. Uzeo ju je u ruke, a zatim sjurio se niz stepenice, pa u automobil odvezavši je do Zemunske bolnice. Tamo su je primili dežurni lekari.
Od šrapnela eksplodiranog projektila poginula je trogodišnja Milica Rakić (1996). Njena smrt je postala simbol stradanja i patnji dece Jugoslavije.
Prilikom istog dejstva lakše je povređen i dečak Dražen Janković (1997).
Istog dana, bombe su zasule i Užice.
Oko 2:10 bombardovano je Valjevo. Pogođena je fabrika „Krušik“. Najviše oštećenja zadobile su hale. Oštećena je i fabrička zdravstvena stanica, zatim okolne kuće, obdanište i poljoprivredna škola.
Bomabrdovanje je nastavljeno i narednih dana, nedelja... U njemu je život izgubio veliki broj nedužnih ljudi.
U čast sve dece tragično nastradale u NATO agesiji podignut je spomenik na Tašmajdanu.
(Glas javnosti)