Nastavnici tvrde da bi NOVO ZATVARANJE ŠKOLA PONIŠTILO I ONO MALO što je ostalo od nove školske godine!

Poruka novog ministra prosvete, Branka Ružića, da se situacija sa epidemijom korona virusa prati i da će se u dogovoru sa Kriznim štabom donositi odluke, pa i ona o eventualnom prelasku  na kompletnu onlajn nastavu , zabrinula je prosvetne radnike u Srbiji jer ako se učenici ponovo budu vratili pre kućne televizore veruju da bi onda i ova školska godine bila izgubljena.

Podsećaju da njihova iskustva i istraživanja sa terena, za razliku od državnih, govore da su TV časovi bili gledani znatno manje nego što to zvanična statistika pokazuje. Kao i da još nemaju odgovor na verovatno jedno od najvažnijih pitanje o tome kako bi tek sada ocenjivali učenike u slučaju kompletne onlajn nastave.

Može se reći da su nastavnici u ogromnom broju jedinstveni, kako preko izjava iz najuticajnije Unije sindikata prosvetnig radnika Srbije, tako i pojedinačno preko društvenih mreža, u stavu da škole treba da ostanu otvorene dokle god je to moguće, jer je svima njima jasno da je kvalitet obrazovanja, pre svega tokom drugog polugodišta prošle godine, odvijala nastava. Zato ih onespokojava nezvanična sumorna najava da bi se zatvaranje školskih učionica moglo desiti  posle jesenjeg raspusta, za osnovce predviđenog od 11. do 13. novembra, dok srednje škole neće raditi samo 11. novembra, na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, kao državnog praznika.

Vesna Jerotijević, učiteljica iz Čačka i člasnica predsedništa Unije SPRS, navodi za Glas javnosti  konkretne primere iz svakodnevne nastave u njenoj školi:  

-Bilo dobro, da ne kažem neophodno, da se nastava u školama kako-tako održi, jer su efekti rada u učionici neuporedivi od televizijskih časova, kod kuće. Iz onoga što ja vidim drugo “onjaln polugodište” prethodnog razreda u glavama učenika kao da ne postoji što se tiče znanja.Ne tvrdim da deca nisu pratila časove na televiziji, kao ni da kolege koje su ih snimale nisu dale sve od sebe, ali, realno, to očigledno ne funkcioniše. Nastava je interaktivni proces, kada predajem ja po pogledu mojih đaka mogu da vidim ko je shvatio i da li razumeju ili moram da promenim pristup. Da ne pominjem da plan i program, po kome sada radimo, uopšte nije ni predvideo vraćanje na nastavne sadržaje iz prethodnog polugodišta, pa smo prinuđeni da „pretrčavamo“ gradivo, i nekako povežemo to polugodište sa sadašnjim, jer časova za analizu, obnavljanje i utvrđivanje gradiva iz tog onlajn perioda nema, objašnjava nam čačanska učiteljica Vesna  Jerotijević.

Priča iz Čačaka se preslikava na onu iz Zaječara, Novg Pazara, Kruševca, Kraljeva, Zrenjanina  pa onda logično i Beograda, jer idilične prepostave sa početka školske godine imaju odzbiljnih problema u sudaru sa praksom.

-Ako se prelazi na onlajn nastavu, trebalo je voditi računa da učenici imaju adekvatnu opremu i da smo ovaj period iskoristili da se pripremimo i resursima i znanjem da možemo da radimo onlajn. Ono je bila improvizovana onlajn nastava na entuzijazmu nastavanika i na leđima roditelja. Tako da smo mi u realnom strahu šta će to kao rezultat obrazovnog procesa svima nama dati, kaže Snežana Romandić iz beogradske organizacije Unije SPRS.

Neka rešenja i odgovore na ova pitanja možda će moguće biti čuti i sutra ujutru, za kada je novi ministar prosvete, Branko Ružić, zakazao prvi sastanak sa predsednicima prosvetnih sindikata a verovatnije u četvrtak u podne pred Vladom Srbije za kada je zakazano obraćanje javnosti  predstavanika Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

 (Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU