Narodna verovanja za Mitrovdanak

Sveti Dimitrije Solunski je svoj život okončao 306. godine u tamnici i u sećanje na taj dan i stradanje, SPC i njeni vernici obeležavaju ovaj praznik. Ovo su narodni obučaji koji se vezuju za Mitrovdan.

Umesto da posluša cara, on je rešio da javno propoveda hrišćansku veru, a kada je vest o tome stigla sve do Rima: stiglo je naređenje da se solunski komandant baci u tamnicu i muči, nakon čega je pogubljen za primer svima onima koji su se protivili reči carevoj. 

RECEPT ZA SAVRŠENE POSNE KOLAČE : Bliži se Mitrovdan, evo poslastice za slavsku trpezu!

Hrišćani su krišom sahranili njegovo telo, a nakon nekog vremena iznad njegove grobnice podigli i crkvu, a Dimitrija proglasili za sveca i zaštitnika grada Soluna. U sećanje na te događaje SPC i vernici proslavljaju Svetog Dimitrija Solunskog svakog 8. novembra, dok u narodu i danas žive brojni običaji vezani za praznik.

Mitrovdan je praznik koji pada početkom novembra, stoga postoji narodno verovanje da se uoči njega moraju završiti svi veliki radovi na polju ili neka druga radnja koja zahteva rad na otvorenom. I zato svako na taj dan treba da bude kod kuće, kako ostatak godine ne bi skitao i provodio vreme napolju više nego što je potrebno. 

Ukoliko su deca na ovaj dan nestašna, narodni običaji nalažu da se ona ne bi smela grditi ukoliko onaj koji to čini ne želi da ona onda budu takva tokom cele godine. 

Pošto je sve usmereno na smenu godišnjih doba i vreme, tako se veruje i da ukoliko taj dan bude sunčan i lep, cela zima bi trebala da bude blaga. Ali ukoliko li padne sneg, onda će se on zadržati sve do aprila. Ipak, važi uverenje da je od tog trenutka zima nepredvidiva i da može da iznenadi i one najstarije.

Hajduci su se upravo zbog ovog verovanja na Mitrovdanak rastajali i odlazili kod svojih jataka da prezime, kako bi se na Đurđevdan opet sastavili i nastavili svoju borbu, pa se u narodu govorilo: "Mitrov danak, hajdučki rastanak, Đurđev danak, hajdučki sastanak."

SKINI APLIKACIJU