NAMA JE I POTREBAN PSIHIJATAR! Prosvetni radnici o imenovanju Slavice Đukić Dejanović za ministarku

Nadamo se najboljem, ne očekujemo ništa. Ovim rečima Ana Dimitrijević, potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija, sumira raspoloženje prosvetnih radnika nakon što je objavljeno da je visoka funkcionerka Socijalističke partije Srbije Slavica Đukić Dejanović predložena za novu ministarku prosvete.

Posle imenovanja njenog partijskog kolege Đorđa Milićevića za vršioca dužnosti ministra prosvete i enigme ne samo o njegovom formalnom obrazovanju, već i zapitanosti prosvetnih radnika šta ga je preporučilo za tako važnu funkciju, dolazak Đukić Dejanović na čelo ovog resora otvara slične dileme, bez obzira što se slažu da je njena profesionalna biografija neupitna.

– Mi vrlo često očekujemo najgore i da za ministra bude postavljen neko za koga nismo ni čuli, pa moramo da proverimo njegovu radnu biografiju, do toga da bude izabrana osoba koju svi znamo, ali koja nema nikave veze sa prosvetom. Slavica Đukić Dejanović je vrlo pristojna u komunikaciji, to je nesporno, i ima dugogodišnje iskustvo rada na univerzitetu, a s druge strane je dugogodišnja političarka tako da joj ni tu ne manjka iskustva. Toliko se u ovim teškim vremenima pričalo o psiholozima i psihijatrima da su nam možda i zbog toga stavili psihijatra na čelo Ministarstva prosvete. Videćemo – kaže Dimitrijević.

U prvim komentarima na vest o novoj ministarki prosvetni radnici na društvenim mrežama komentarišu upravo ovaj detalj.

„Procenili su da nama treba psihijatar“, „Prosveta će konačno dobiti dijagnozu“, „Zar nismo odavno zreli za psihijatra“, „Nama je verovatno i potreban psihijatar“… samo su neki od komentara prosvetara.

Iako je utisak u delu javnosti da je najveći problem domaćeg obrazovnog sistema nasilje, stručnjaci kažu da je spisak mnogo duži i da u trenutnim okolnostima nema tog ministra, makar bio izabran i najbolji, koji može nešto da unapredi.

Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji, kaže da nije važno da li je ministar profesor univerziteta, već da li poznaje sistem obrazovanja, uz opasku da dosadašnji ministri nisu znali mnogo o tom sistemu. On napominje da je obrazovni sistem složen bar koliko i privredni, te da biti radnik u privrednom sistemu ne znači znati i sistem. Tako je i kada je reč o obrazovanju.

– Prihvatiti položaj ministra za kratko vreme ne znači ništa, jer je obrazovanje dugoročna delatnost, tako da i najbolji čovek da bude izabran, ne može se očekivati da nešto uradi – komentariše Ivić promene na čelu resora prosvete u svetlu najavljenih vanrednih izbora.

Podsećajući na rezultate PISA istraživanja koji pokazuju da je maltene polovina mladih u Srbiji funkcionalno nepismena, Ivić kaže da su u ovom podatku koncentrisani svi problemi u obrazovanju – i nezadovoljavajući kvalitet obrazovanja, opšti položaj obrazovanja u društvu, položaj nastavnika, negativna selekcija pri upisu na fakultete koji školuju buduće nastavnike, manjak nastavnika u sistemu, haos sa udžbenicima, plate nastavnika koje su demotivišuće, oduzimanje autonomije važnim nacionalnim institucijama koje treba da donose ključne odluke o obrazovanju, te nisko izdvajanje za obrazovanje iz BDP-a.

– Dakle, s jedne strane imamo ogroman broj ozbiljnih problema, a s druge vrlo lošu organizaciju resora obrazovanja. Niko neće da uzme taj resor, svi od njega beže jer nema dobar položaj. Potcenjen je u organizaciji vlasti jer dominiraju finansijski resori i ministarstva sile (policija i vojska). Resor prosvete je marginalizovan, a problemi su ogromni i značaj obrazovanja je ogroman. U takvoj situaciji je izbor ministra malo važan. Tome treba dodati i način na koji se bira kabinet ministra. Državni sekretari i pomoćnici ministra se biraju po partijskom ključu, a ne po kompetencijama – navodi Ivić.

On kaže i da je sama organizacija resora unutar Vlade Srbije pomalo čudna, podsećajući da je paralelno sa imenovanjem Branka Ružića za ministra prosvete postojao i savet za obrazovanje pri kabinetu premijerke, a bivši ministar Mladen Šarčević bio je savetnik za obrazovanje i predsednika Srbije i premijerke.

– Tako da je Ružić u prvom mandatu imao vrlo ograničene kompetencije i tako se i ponašao, shvatio je da se od njega ne očekuje nešto i nije se mnogo mešao u svoj posao – ističe sagovornik.

Glas javnosti/D01S