Poslednjih nekoliko dana Srbiju je, a posebno novopečene mame, potresala vest o iskustvu Mile Stanković Petrović, koja je pre dve godine izgubila sina Dušana, a onda pokušala sebi da oduzme život.
Ona je krenula da skoči sa sprata Dečije bolnice u Novom Sadu, srećom svoju nameru tada nije ostvarila, a njena priča, kao i potezi posle samog događaja danas su slamka spasa za mnoge mame koje čekaju da na grudi priviju svoje mališane.
Maleni Dušan je ležao u bolnici u Novom Sadu na odeljenju intenzivne nege, grčevito se boreći za svoj život. Nije uspeo.
Zdravi dečak sa mesec i po dana udahnuo je mleko, hrana je umesto u stomak otišla u pluća. Velika borba malog dečaka trajala je od 12. aprila do 28. jula i završila se tragično.
Roditeljstvo je satkano od strahova i sreće, preplitanje ove dve jake emocije posebno je izraženo u prvim danima nove uloge.
Slučaj poput Dušanovog potvrđuje da je "i to moguće". Gušenje deteta hranom jedan je od najvećih strahova roditelja, a da li i kako je moguće ovo preduprediti, kako pomoći bebi ako do toga dođe za Ona.rs govori doktorka Smiljana Mandić prenosi portal ONA
Ona ističe da nova životna uloga donosi dosta pitanja i nedoumica, a da je prilikom podizanja dece posebno važan osvrt na njihovu bezbednost.
- Deca moraju da budu uvek pod nadzorom dok jedu, na taj način je moguće blagovremeno primetiti i reagovati na sve eventualne neželjene situacije - kaže Mandić.
- Kod beba koje doje kao i kod onih koje su na adaptiranoj ishrani, često se dešava da zbog fiziologije i nezrelosti digestivnog trakta, dolazi do bljuckanja, štucanja i zagrcnjavanja.
Bljuckanje je kod beba česta pojava, a da bi se preveniralo, potrebno je bebu nakon podoja držati uspravno naslonjenu na rame da bi se stimulisalo podrigivanje.
Nekada, kada je to potrebno, bebu treba i nekoliko puta u toku hranjenja stimulisati bebu da podrigne. Nakon hranjenja najbolje je staviti bebu u polubočni položaj u krevetac da bi se izbeglo zagrcnjavanje, ako beba ponovo bljucne - objašnjava doktorka.
- Posebna pažnja je na sindomu traheobronhijalne aspiracije, kada strano telo dospe u distalni deo bronhijalnog sistema, a ne izazove odmah akutnu opstrukciju; posledice ovakve aspiracije variraju u zavisnosti od prirode aspiriranog materijala.
TBA nekada ne izaziva nikakve komplikacije, a može da dovede do čitavog spektra patoloških stanja, od paroksizmalnog kašlja do respiratorne insuficijencije i letalnog ishoda.
- Zato je važno da je beba pod stalnim nadzorom roditelja, bezbednost je na prvom mestu - zaključuje doktorka Smiljana Mandić.