Iako bez lekarskog zvanja, ovaj "seoski doktor" radi u ambulanti i na terenu 365 dana u godini, a do svojih pacijenata nekada pešači i po nekoliko sati, po mrklom mraku, nepristupačnim, planinskim predelima, okružen divljim životinjama, vukovima i medvedima.
On i njegova ekipa iz DZ znaju svakog čoveka i sve njihove bolesti. A kada padne sneg, posao i za njih ume da bude opasan po život.
"Zimi pešice idemo, dokle može autom, ostalo pešice. 37 godina tako radim. Najduže mi je bilo osam sati peščenja odavde, 15 km do sela Tumbe. To mi je bila najduža relacija koju sam za jedan sat prešao, četiri sata sam pešačio u jednom smeru, do bakice koja je bila teško bolesna, a nije imao ko da ode. To je za sestre teško da pešače, ima i divljih životinja, vukova, ko će da krene pešice u nedođiju. Jednom sam i ja dva rebra povredio, brdo neko bilo, pao sam pa sam se povredio, na led i staklo", objašnjava tehnički laborant.
Iako je ljudi u selima sve manje, posla je, kako kaže Novica, sve više jer stari ljudi traže više medicinse nege.
"Kao da je da sam rođen ovde, da vam kažem, znam sve ljude i oni dođu ovde kao u svoju kuću. Niko se ne žali na mene, jer ljudi koji dođu, pešače i po pet sati da dobiju naše usluge. I kako takvog čoveka da vratiš da mu ne pomogneš?", pita se on, dok sa pijetetom i pažnjom pregleda svakog pacijenta.
"Vidim da si doručkovala i kolač si pojela", "pij terapiju i izbegavaj slano i masno. Da živiš ko tazbina po 90 godina i dosta", "možda si sad doručkovala pa se šećer malo povećao, moraćeš da se konsultuješ sa lekarom, da dodaš neki jači lek", svima Novica pruži adekvatan savet i pomoć.
Mnogima je pomogao, mnogima i dalje pomaže, mnogi su mu umrli na rukama. Svoj krst nosi hrabro, i sve dok ga zdravlje služi biće tu, kaže, da brine o zdravlju onih kojima je potreban.
(Glas javnosti/Kurir)