NAJEZDA: Odakle toliko smrdibuba – i kakve to ima veze sa klimatskim promenama
Autor: Glas javnosti
Do skoro su smrdibube bile sezonski posetioci, a sada ih ima tokom gotovo cele godine. Prema rečima stručnjaka za njihovu brojnost su krive klimatske promene, pre svega toplije zime. U poslednje vreme bez obzira na to da li živimo u selu ili u gradu, u kući ili višespratnici, i tokom hladnijih dana suočavamo se gotovo sa najezdom smrdibuba.
Osim otvaranja puteva globalne trgovine, koji su doprineli tome da se ovi insekti, sakriveni u tovarima robe koja se transportuje širom sveta, neopaženo uvuku u nova staništa, tu je i drugi faktor koji je doprineo tome da ovi insekti prežive i da se namnože: promena vremenskih uslova usled klimatskih promena.
Daleko od toga da se ranije nije dešavalo da se poneka stenica provuče do naših krajeva, ali su hladne zime, praćene mrazevima i dubokim minusima doprinosile tome da preživljavanje jedinki preko zime bude malo.
Prema rečima Jasne Mastilović sa Instituta Biosens sa povećanjem broja jedinki koje sa početkom hladnih dana počinju da traže sklonište gde će da prežive zimu, pored prirodnih skloništa ispod lišća, kore drveća ili kamenja, pod opsadom su se našli i naši građevinski objekti: šupe, tavani, vikendice, a potom i kuće i stanovi.
„Stenice, odnosno smrdibube ulaze u stambene objekte isključivo tržeći zaklon od hladnoće. To su potpuno odrasle, reproduktivno sposobne jedinke koje samo traže neku rupicu u kojoj bi hibernirajući, bez hrane provele zimu. One ne ujedaju i ne hrane se našim naimrnicama, pa se može reći da su za nas, ako izuzmemo neprijatnost što u kući vidimo veliku bubu, bezopasne“, kaže Mastilović.
Smrdibube ili kako se stručno zovu stenice čine veliku grupu insekata koji poreklo vode sa azijskog kontinenta, iz zemalja Srednjeg i Dalekog istoka gde im je prirodno stanište. Stenice čine veliku grupu insekata sa više hiljada različitih vrsta, a ona koju u poslednje vreme srećemo u domovima je braon mramorasta stenica ili latinski Halyomorpha halys.
Iako je za čoveka bezopasan, ovaj insekt je kada je u pitanju poljoprivreda još kako štetan. Odrasle jedinke koju su prezimile u svojim zimskim skrovištima se u proleće bude iz hibernacije, izleću i nastanjuju se na biljkama ne birajući biljnu vrstu. Tu se pare i polažu jaja iz kojih se izleže mlada generacija koja, kada je brojna može napraviti pravi haos u poljoprivrednim zasadima.
„Napadaju mnoge biljne vrste ubadajući tkivo ploda i sisajući sok. Kao posledica uboda na plodovima se pojavljuju regioni nekrotičnog, odumrlog tkiva koji narušavaju izgled plodova, doprinose njihovom brzom kvarenju i umanjuju im tržišnu vrednost“, kaže Mastilović.
Postavlja se pitanje kako se boriti protiv ovih napasti. Važno je znati da su stenice veoma otporne i da hemijska sredstva za njihovo suzbijanje nisu naročito efikasna. Pored toga, čim osete približavanje mehanizacije ili čoveka koji prska zasade, stenice sa plodova koje napadaju, vrlo brzo padaju na zemlju i na taj način se zaklanjaju od intenzivnog delovanja hemijskih preparata.
Najefikasnije suzbijanje je smanjenje njihovog broja u periodu prezimljavanja, kao i smanjenje broja jedinki u novoj generaciji putem uništavanja jaja pre nego što se izlegu insekti.
Najbolji način da se to uradi jeste korišćenje prirodnih predatora koji regulišu brojnost stenica na njihovom prvobitnim prirodnim staništima. Prirodni predatori predstavljaju insekte i druge životinje koji uništavaju stenice hraneći se njima, odnosno prvenstveno njihovim jajašcima.
Prvu grupu predatora čine paraziti koji se nastanjuju ili poležu jaja na jaja stenice koristeći ih kao podlogu za razvoj sopstvenog potomstva i onemogućavajući da se iz njih izlegu mlade stenice. U ovu grupu prirodnih predatora spadaju pre svega neke vrste osa i paukova. Drugu grupu prirodnih predatora predstavljaju životinje koje se hrane jajima ili odraslim jedinkama stenice, pre svega glodari i ptice. U zemljama u kojim su velike površine pod poljoprivrednim zasadima ugrožene zbog povećanja brojnosti stenice preduzimaju se mere da se poveća brojnost populacija prirodnih predatora stenice prenosi N01S.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
