Tog dana omladina Jugoslavije nosila je štafetnu palicu koja je mesecima ranije išla kroz celu SFR Jugoslaviju i svakog 25. maja dodeljivana je tadašnjem jugoslovenskom predsedniku.
Štafeta mladosti uvedena je 1945. godine, na predlog omladine Kragujevca, kao „Titova štafeta“. U prvoj Titovoj štafeti, učestvovalo je 12.500 omladinaca, koji su pretrčavši trasu dugu 9.000 kilometara, Titu predali prvih devet štafetnih palica i Plavu knjigu sa 15.000 potpisa omladine Šumadije. Te prve štafete predate su mu u Zagrebu, dok je narednih godina, sve do 1956. Tito lično primao poslednje nosioce štafete pred Belim dvorom u Beogradu, čemu je prethodio svečani doček na Trgu Republike.
Godine 1957, na Titovu inicijativu, ovaj događaj proglašen je za „Dan mladosti“. Do Titove smrti, 1980. godine, štafeta se dodeljivala lično njemu na stadionu „JNA“ u Beogradu. Štafeta mladosti 1980. godine, koja se u susret osamdeset i osmom Titovom rođendanu, na dan njegove smrti 4. maja zatekla na putu po Hrvatskoj, prekinula je svoj put i položena je na odar predsednika u Skupštini SFRJ.
Godinama nakon smrti Josipa Broza i raspada SFRJ, Dan mladosti nastavio je da živi. Građani bivših repupilika Jugoslavije, jugonostalgičari i dan danas obeležavaju ovaj praznik, dolazeći u Beograd kako bi odali poštu na grobu Tita u Kući cveća.
(Glas javnosti)