Na današnji dan otišli u večnost: Nikada ne zaboravimo Milana Tepića i vojnika Stojadina Mirkovića
Autor: Glas javnosti
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta izjavio je danas povodom 34 godine od herojske pogibije majora Milana Tepića i vojnika Stojadina Mirkovića da nikada ne sme da se zaboravi njihov junački čin.
"Major Tepić, rodom iz Kozarske Dubice je žrtvovao život za otadžbinu kojoj je dao zakletvu. S njim je stradao je i devetnaestogodišnji vojnik Stojadin Mirković iz okoline Valjeva koji je, uprkos majorovoj naredbi, odbio da se preda", rekao je Linta, saopštio je Savez Srba iz regiona.
Linta je naveo i da je od posebnog značaja da se neguje kultura sećanja na majora Tepića i vojnika Mirkovića, kao i na druge srpske heroje, koji su dali živote za slobodu svog naroda i odbranu države i da treba da budu uzor mladim generacijama.
Tepić je jedini narodni heroj u ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije. Opsada kasarne u Bjelovaru i centralnog skladišta borbenih sredstava u obližnjem selu Bedenik trajala je od jula meseca 1991. godine. Po dogovoru JNA i tadašnjih hrvatskih vlasti, evakuacija kasarne i vojnih objekata trebalo je da se desi 1. oktobra. Međutim, kasarna je pod rukovodstvom potpukovnika ustaških paravojnih snaga Josipa Tomšića napadnuta, dok su u njoj bili vojnici i oficiri sa preostalim članovima porodica. Uz pomoć 2.000 vojnika, kasarna u kojoj nije bilo vode ni struje danima, napadnuta je i zauzeta. Tako je major Tepić bio prinuđen da se sa vojnicima povuče skroz u skladište.
Ne želeći da prepusti oružje iz kasarne “Vojnović“, ustašama, Tepić je svojim vojnicima naredio povlačenje na bezbednu razdaljinu od skladišta.
Prema nekim izvorima, na to ih je upozorio rečima: „Vojsko, slušajte me dobro! Ne znam koliko ćemo moći ovako još da izdržimo, ustaše će tek žestoko navaliti i nastojati da nas zaskoče. Zato su pažljivi sa vatrom i izbjegavaju da udare po skladištu, i ovo što mi imamo ovdje je za njih više nego dragocjeno. Kad dođe trenutak, kad se više ne bude moglo izdržati i kad dođe muka do oka, tražiću da se udaljite na pristojnu udaljenost od glavnog objekta. Da ne zamerate mi ako sam negde prema nekom pogriješio, ali hoću dvije stvari da uradim uz vašu pomoć. Da ustašama ne dam Bedenik, i da vi ostanete živi. Neka neko od vas sačuva moj ratni dnevnik.“
Kad su se vojnici našli na dovoljnoj udaljenosti, a hrvatska vojska već se približila objektu, minirao je
skladište municije sa 170 tona eksplozivnih sredstava, a major Tepić ga je digao u vazduh. Osim njega i vojnika Stojadina Mirkovića koji mu je štitio odstupnicu, poginulo je zvanično 11, a nezvanično 200 ZNG koji su napadali skladište, a koji su se posle vodili kao nestali. Tako je Milan
Tepić ušao u istoriju na sličan način kao i resavski vojvoda Stevan Sinđelić.
Sa Tepićem je poginuo i vojnik na redovnom služenju vojnog roka Stojadin Marković, iz okoline Valjeva. Marković je sa topa na oklopnom transporteru dejstvovao po napadačima sve dok nije pogođen protivoklopnim projektilom. U znak odmazde streljan je i komandir straže Ranko Stefanović.
Predsedništvo SFRJ je Tepića, 19. novembra 1991. godine, posthumno odlikovalo Ordenom narodnog heroja, što je ujedno i poslednje takvo odlikovanje koje je dodeljeno nekom učesniku rata.
Glas javnosti/T01S
SKINI APLIKACIJU
