Bilo je to najskandaloznije suđenje onoga doba, koje je Oskara Vajlda koštalo ne samo slobode, već i ugleda, a njegova žena Konstans je sebi i sinovima promenila prezime kako bi se distancirali od skandala koji je punio stanice londonske štampe.
Vajld je, lorda Alfreda „Bouzija“ Daglasa upoznao leta 1891. godine i ubrzo su postali ljubavnici, a ova afera je trajala godinama i naposletku je prouzrokovala Vajldovu propast.
Daglas, treći sin markiza od Kvinsberija, bio je 16 godina mlađi od Vajlda. Navodno je bio raspušteni, ekstravagantni plejboj, a njih dvojica su bili bukvalno nerazdvojni dok Vajld nije bio uhapšen četiri godine kasnije.
Reakcija Daglasovog oca na njihovu vezu je bila uzrok pokretanja sudbonosne sudske parnice. Kvinsberi - Džon Šolto Daglas je bio škotski plemić, najpoznatiji po određivanju pravila amaterskog boksa, takozvanih „Kvinsberijevih pravila“ ove “plemenite veštine”.
U Viktorijansko doba telesni čin između muškaraca je smatran za krivično delo u Velikoj Britaniji, a onda su, više od veka kasnije, postali najveći pobornici prava homoseksualaca.
Sa druge strane iako je delovalo da je Srbija na korak do dobijanja Zakona o istopolnim zajednicama, predsednik Aleksandar Vučić, je rekavši da neće potpisati zakon i ako ga Narodna skupština usvoji, bar privremeno, razvejao ove bojazni.
Vučić je objašnjenjem da je „dužan da štiti Ustav“ koji brak definiše kao zakonom uređenu zajednicu muškarca i žene udovoljio delu tradicioalnih Srba koji smatra da bi usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama “ugrozilo porodične vrednosti” zbog čega i traže da se on povuče.
Iako ministarka Gordana Čomić i LGBT organizacije već nekoliko meseci uporno govore da zakon ne predviđa istopolni brak, u javnosti su se stvorilo mišljenje da je ozakonjenje istopolnih brakova u Srbiji obaveza za dalji put ka ulasku u Evropsku unuiju.
Ali idemo redom, jer pomenutom izjavom nije isključena mogućnost da se u najavljene izmene Ustava uključe i odredbe koje bi omogućile istopolnim zajednicama da ostvare svoja prava, jer, kako je rekao predsednik, Srbija treba da postane “moderna i normalna zemlja”, ali treba i da se u njoj poštuje pravni poredak.
Sa druge strane tradicionalisti ističu da Evropski sud pravde ne obavezuje da se donese Zakon o istopolnim zajednicama.
Evo šta je posredi. Ovaj sud, sa sedištem u Luksembergu, presudio je 2018. u korist rumunskog državljanina Adrijana Komana, koji je tražio da njegov suprug, Amerikanac, sa kojim se venčao u Belgiji, živi s njim u Rumuniji. Ta zemlja, koja ne priznaje istopolni brak, odbijala je, međutim, da američkom državljaninu da pravo boravka iako to pravo imaju supružnici u heteroseksualnim brakovima.
Prema ovome Evropski sud pravde je istakao da “države članice Evropske unije imaju slobodu da odluče da li će dozvoliti istopolne brakove, ali da ne smeju da sprečavaju pravo boravka na svojoj teritoriji supružnicima građana EU, bez obzira na to da li oni imaju državljanstvo članice EU ili ne”.
Sud je, dakle, ustanovio da je “pojam “supružnika” rodno neutralan i faktički je naložio državama članicama da moraju da prepoznaju istopolni brak, zasnovan u zemljama EU i obezbede pravo boravka supružnicima”.
Kada je serija “Seks i grad” bila na vrhuncu poularnosti govorilo se da je tajna njenog uspeha u tome što je nameće gej lobi kako bi bili prihvatljiviji svekolikom tradicionalnom shvatanju života širom planete.
A kod nas je to uvek bilo najbolje dokumentovano u našem službama kojima su ta saznanja o gej sklonostima, do pre tridesetak godina bila jako oružje kada je nekoga trebalo uceniti, ali to je već posebno poglavlje ove priče.
Sa jedne strane ovakav zakon koji je početkom jula prošle godine usvojila skupština Crne Gore ima naziv Zakon o životnom partnerstvu.
Sa druge strane Upravni sud u Zagrebu doneo je odluku da i gej partneri imaju pravo na procenu o usvajanju dece.
Ali opet sredinom decembra mađarski parlament, usvojio je zakon kojim se istopolnim parovima praktično zabranjuje da usvajaju decu, što Mađarsku čini jednom od retkih zemalja u Evropi i svetu sa ovakvom politikom prema LGBT populaciji.
Što budi nadu da za i Srbiju jer mora da postoji neka sredina kao za državu sa još uvek jakim tradicinalnim vrednostima.
(Glas javnosti)