Na dananji dan rođen je DUŠKO RADOVIĆ: "Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme" (VIDEO)
Autor: Glas javnosti
Legendarni pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik Dušan Radović, koji je sa vrha Beograđanke, skoro deceniju, budio stanovnike prestonice, rođen je na današnji dan 1922. godine u Nišu.
Legendarni pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik Dušan Radović, koji je sa vrha Beograđanke, skoro deceniju, budio stanovnike prestonice, rođen je na današnji dan 1922. godine u Nišu. Otac, železničar po profesiji, bio je poreklom iz Čačka, a majka domaćica, iz Niša. Bio je treće od četvoro dece.
Sa svojih šest godina, sa porodicom se seli u Suboticu, gde završava osnovnu školu, a potom i šest razreda gimnazije. Na dalje školovanje odlazi u Beograd, upisujući studije filozofije.
Po završetku Drugog svetskog rata, Radović je počeo da piše skečeve, aforizme, najave, odjave, pesme, priče, scenarija za igrane ali i dokumentarne filmove.
U njegovoj bogatoj biografiji upisano je i da je bio glavni urednik "Pionirskih novina", urednik Programa za decu Radio Beograda, kao i Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista "Poletarac", novinar "Borbe", a potom i skoro deceniju, od 1975. do 1983. godine urednik Studija B.
Mnogi ga najviše pamte po emisiji "Beograde, dobro jutro" i aformizmima koje je izgovarao u njoj, a koji su kasnije objavljeni u tri knjige istoimenog naziva.
Zbog svojih slobodoumnih aforizama u pomenutoj kultnoj emisiji, često je dobijao kritike od tadašnjeg režima. Zbog svega izgovorenog sa vrha Beograđanke, negde između 1982. i 1983. godine, Duško je ućutkan.
Međutim, krajem 1983. godine, shvativši koliki je značaj imala Duškova emisija za građanstvo, Ivan Stambolić, prvi čovek Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda, nudio je Radoviću da mu vrate emisiju, a on im je tada kratko odgovorio:
– Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme.
Neposredno pred smrt je rekao: „Ko izbegava da umre, taj je protiv progresa i lepše budućnosti“!
Preminuo je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu, tadašnjoj SFRJ, samo godinu dana nakon odlaska u penziju.
Tvorac "besmrtnih" aforizama
“Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide”
“Volite se kada niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je”
„Vedro misliti i vedro pisati, u smislu – jednostavno, bistro, pregledno, čitko, kratko i jasno, uvek sa nekom moralnom, humanom željom, potrebom ili idealom”
“Ako vam ne ide škola, udajte se. Ako ne možete da nađete posao, rodite dete. Manji problemi se uspešno rešavaju većim”
“Ko prvi devojci, njegova devojka. Ko poslednji devojci, njegova žena”
“Loše knjige mogao bi pisati svako. Međutim, pisci su samo oni kojih ih pišu”
.jpg)
Ipak Duškova dela ostala su besmrtna, te se njegove pesme za decu i dan-danas pevaju: "Mrak", "Plavi zec", "Strašan lav", "Šta je na kraju", "Pesma o mleku", "Tatin muzičar", "Sve što raste htelo bi da raste".
Njegova poznata dela su radio-igra "Kapetan Džon Piplfoks", zbirke pesama "Poštovana deco", "Smešne reči", "Vukova azbuka", "Zoološki vrt Beograd", priče "Pričam ti priču" i "Tužibaba i još 9 jednočinki", zatim televizijska serija "Na slovo, na slovo", poema sa Matijom Bećkovićem "Če, tragedija koja traje"… Pisao je i poeziju i prozu za decu u četiri knjige: "Ponedeljak", "Utorak", "Sreda" i "Četvrtak".
Nakon njegove smrti objavljene su knjige: "Vestern", "Ženski razgovori", "O plakanju", "Na slovo, na slovo", "Na ostrvu pisaćeg stola" i "Kratke priče".
SKINI APLIKACIJU
.png)
