MOŽE LI SRBIJA KONAČNO DA MATURIRA ili je PROBA državne MATURE samo igrokaz za PRAVDANJE 35 miliona evra od EVROPSKE UNIJE

Prvi pilot ispiti za kraj srednjeg obrazovanja i državnu ili tzv. veliku maturu održaće se sledeće nedelje, od 27. do 30. oktobra, u 101-oj školi širom Srbije.

Ministar prosvete, Mladen Šarčević, ushićeno tvrdi da ćemo najzad ćemo imati merenje kvaliteta u preduniverzitetskom obrazovanju, iz Evropske unije podsećaju da su iz kase za ovakve projekte već dali 35 milona evra i da žele rezultate, ne oglašavaju se jedino nastavnici, đaci i roditelji manirom lepo vaspitanog sveta, da ne odgovaraju kad ih niko ništa i ne pita.

A pitanja ima nebrojano, a kao da ipak preovladavaju dva čini se najvažnija: kako će srednjoškolci polagati tu veliku maturu i hoćemo li umeti da organizujemo tako komplikovan sistem. U Ministratvu prosvete, po običaju, na sve to gledaju kroz ružičaste naočare, dok se kod onih koji to praktično treba da izvedu sa đacima, prosvetnim radnicima, nedoumice samo množe.

- Ovo će biti prva proba zadataka, ali izgleda da nismo uradili probu sistema. Proba sistema je  generalna proba onoga što će doći kada dođe ta velika matura, da oko 65.000 maturanata polaže  po tri predmeta, to su veliki problemi i izazovi, ali još nema glavnog odgovora na suštinsko pitanje: da li će fakulteti prihvatiti to umesto prijemnih ispita? Fakulteti mudro ćute, a u Zakonu o visokom obrazovanju piše da su dužni samo da vrednuju rezultate mature, što je jako širok pojam. Organizovanje državne mature, pa da posle toga đaci polažu i prijemne ispite, nema smisla, pogotovo što državna matura mora da bude kruna srednjeg obrazovanja dece“,  objašnjava, za Glas javnosti, Jasna Janković, predsednik Unije prosvetnih radnika Srbije.

Podsećanja radi, projekat državne mature finansira Evropska unija,kao deo mnogo većeg paketa,  od 35.000.000 evra bespovratne pomoći. Naime, toliko je Evropska unija donirala za realizaciju projekata koji se trenutno ostvaruju, i sume od 100 milona evra, koliko je od 2003. godine EU Srbiji dala za unapređenje obrazovnog sistema.

Na upozorenja iz najuticajnijeg sindikata u prosveti i podsećanja Evropske unije ministar   prosvete, Mladen Šarčević, odgovorio je “vrlo lako”, u svom stilu, još pre neki dan:

- U sadašnjem sistemu naši učenici apliciraju za upis na jedan fakultet, zahvaljujući državnoj maturi dobiće šansu da konkurišu za upis na svim srodnim fakultetima istovremeno. I nastavnici dobijaju time što će moći objektivno da provere šta su radili. S postojećom malom maturom i novom strategijom koja je pri kraju, kao i uvođenjem jedinstvenog informacionog sistema u prosveti na dobiti će biti cela država jer se na ovaj način uključuju reflektori, sve će da se vidi, šta treba da se popravi, da nema više priče o lošem kvalitetu obrazovanja. Ne možete izabrati samo tri osnovna predmeta (maternji jezik, matematika, jedan po izboru s liste obaveznih opšteobrazovnih) za polaganje na državnoj maturi i reći idem na medicinu. Neće vas prepoznati.

Ukoliko maturanti žele da idu na fakultet za sport, moraju proći proveru fizičke spremnosti, što se ne može maturskim testom. Isto tako, ako bi da upišu neku umetničku akademiju i to su specifičnosti koje se mogu dodati maturskom minimumu, lako je sve objasnio ministar Šarčević, ali izgleda samo neupućenima u problematiku, pa smo Jasnu Janković zamolili da prokomentariše i ove tvrdnje.

-Kako to ministar misli da može može proveriti sistem dok se ne zaokruži čitav krug. Ne može se proveriti ako imaš malu a nemaš veliku maturu, nemaš proveru čitavog sistema. Na maloj maturi smo pokazali da nismo stasali, a sad podižemo sve na viši nivo, na viši level, što kažu mladi. Posebno je pitanje, zašto toliko puta odlažemo polaganje držane mature. Da li to znači da mi nemamo snage i kapaciteta da napravimo sistem za polaganje, koji obuhvara IT platfrome, ispitni centar u koji se slivaju svi podaci za 65. ooo đaka. Ko to proverava, kako se distribuira, ko to pregleda, ko pravi statistiku? Ipak, pitanje svih pitanja je zašto fakulteti ćute i da li su spremni da se odreknu novca za polaganja ispita. Ne treba biti ni veliki mudrac, ni prorok  da realno predvidimo da državni fakulteti skoro sigirno neće priznati ovaj i ovakav državni ispit, a privatni, tek, ni slučajno, tvrdi Jasna Janković, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije za Glas javnosti.  

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU