Ratni komadant 549. MTBR koji je komandovao i slavnom bitkom na Paštriku, general Božidar Delić sasatao se sa Njegovom ekselencijom ambasadorom Belorusije u Beogradu Valerijom Briljovom i tom prilikom mu rekao:
- Primite moje izvinjenje u ime boraca i ogromnog broja građana Srbije, koji su postiđeni uvođenjem ekonomskih sankcija Vašoj zemlji.
Verujte, Srbi pamte vašu nesebičnu pomoć u trenucima kada nam je bilo najteže. Dok su iz Evrope poletali bombarderi sa osiromašenim uranijumom, od vas su stizali nepregledni konvoji humanitarne pomoći.
Predsednik Lukašenko je jedini svetski lider koji je imao hrabrosti da 16. aprila 1999. - u jeku NATO agresije - kroči na užareno tlo Srbije i stane uz moj narod. To je čovek koji je pod kišom bombi obišao moje ranjene vojnike na Vojnomedicinskoj akademiji.
Kao Srbina, posebno me ponižava što je trenutna vlast u Beogradu „Otvorenim Balkanom“ praktično ukinula granice sa Albanijom dok je istovremeno uvela sankcije bratskom beloruskom narodu.
Podržavam vaše napore da izdržite pritiske sa Zapada koje mi nismo uspeli da izdržimo.
Zbog toga što nismo uspeli da im se odupremo, danas u Srbiji mi radimo u pelenama za strane kompanije koje ostvaruju astronomske profite pljačkajući prirodna bogatstva Srbije.
Naša deca dišu najzagađeniji vazduh u Evropi da bi deca na Zapadu mogla da dišu čist.
Neokolonijalizam i ekonomsku okupaciju oni maskiraju pričama o „ljudskim pravima“ i „demokratiji“, kako bi postavili svoje marionetske vlade i oslabili otopr. Svuda, pa i i kod vas.
Za sposobnog mladog čoveka koji neće da bude deo korumpirane partijske birokratije danas nema mesta u Srbiji i jedino rešenje mu je da napusti svoju otadžbinu.
Gospodine Valerij, slobodna Belorusija danas je uzdanica svakome na svetu ko je protiv globalističke „duboke države“.
Molim vas, prenesite predsedniku Lukašenku da mu želim dobro zdravlje i da istraje u borbi za svoju zemlju. Vaša borba važna je i za Srbiju i svet.