MOGUĆI PROBLEMI? Kina i Japan ranjivi na potencijalni pad vrednosti američkih državnih obveznica

Kina je već više od decenije najveći strani kreditor Sjedinjenih Država. Međutim zbog eskalacije napetosti s Trampovom administracijom 2019. Peking je smanjio svoje posede, a Japan je te godine nadmašio Kinu kao najveći poverilac.

Tokio sada drži 1,1 trilion dolara, u poređenju s 870 mlrd USD Kine, a ta velika izloženost znači da su obe zemlje ranjive na potencijalni pad vrednosti američkih državnih obveznica ako se scenario sudnjeg dana za Vašington odigra.

- Veliki državni posedi Japana i Kine mogli bi da im naštete ako vrednost državnih obveznica naglo padne - rekli su Džoš Lipski i Filip Meng, analitičari Centra za geoekonomiju Atlantic Councila.

Pad vrednosti državnih obveznica doveo bi do pada deviznih rezervi Japana i Kine. To znači da bi imali manje raspoloživog novca za plaćanje osnovnog uvoza, servisiranje vlastitih stranih dugova ili podupiranje svojih nacionalnih valuta.

Uprkos tome, "pravi rizik" dolazi od globalne ekonomske krize i verovatne recesije u SAD-u koja bi mogla da usledi nakon neispunjavanja obaveza, rekli su.

- Ovo je ozbiljna briga za sve zemlje, ali predstavlja poseban rizik za krhki ekonomski oporavak Kine - rekli su Lipski i Meng.

Nakon početnog naleta aktivnosti nakon iznenadnog ukidanja pandemijskih ograničenja krajem prošle godine, kineska ekonomija sada posrće jer potrošnja, ulaganja i industrijska proizvodnja pokazuju znakove usporavanja. Deflacijski pritisci su se pogoršali jer su se potrošačke cene jedva pomakle tokom poslednjih nekoliko meseci. Druga velika zabrinutost je vrtoglavi porast stope nezaposlenosti mladih, koja je u aprilu dosegla rekordnih 20,4%.

Japanska ekonomija, u međuvremenu, tek pokazuje znakove izlaska iz stagnacije i deflacije koje su decenijama mučile zemlju.

Kina i Japan zavise od najveće svetske ekonomije koja podržava kompanije i radna mesta kod kuće. Izvozni sektor posebno je ključan za Kinu jer su drugi sektori ekonomije, poput nekretnina, posrnuli. Izvoz stvara petinu kineskog BDP-a i osigurava radna mesta za oko 180 miliona ljudi.

Uprkos rastućim geopolitičkim napetostima, Sjedinjene Države ostaju najveći pojedinačni trgovinski partner Kine. Takođe su drugi po veličini u Japanu. U 2022. američko-kineska trgovina dosegnuće rekordni nivo od 691 mlrd USD. Japanski izvoz u Ameriku porašće za 10% 2022.

Guverner Banke Japana Kazuo Ueda je izrazio zabrinutost, upozorivši da bi neplaćanje duga SAD-a izazvalo previranja na različitim tržištima i imalo ozbiljne posledice za globalnu ekonomiju.

- Banka Japana nastojaće da održi stabilnost tržišta na temelju svog obećanja da će fleksibilno odgovoriti na ekonomska, cenovna i finansijska kretanja - rekao je u parlamentu, prenosi Rojters.

Peking je dosad bio relativno tih po tom pitanju. State Department komentarisao je kako se nada da će Sjedinjene Države "usvojiti odgovornu fiskalnu i monetarnu politiku" i "suzdržati se od prenosa rizika" na svet.

Kineska državna novinska agencija Cinhua objavila je kolumnu ranije ovog meseca ističući "simbiotski odnos" koje zemlje imaju na američkom tržištu obveznica.

- Ako Sjedinjene Države ne otplate svoj dug, to neće samo diskreditovati Sjedinjene Države, već će Kini da donese i stvarne finansijske gubitke - navodi se.

Tokio ili Peking ne mogu ništa da učine osim da čekaju i nadaju se najboljem, prenosi M01S.