MITOVI I ČINJENICE NAJVEĆIH SRPSKIH BITKI: Ko je ubio Murata na Kosovu, a ko savladao Austrougare kod Cera?!

Šta su mitovi a šta prava istorija, nećemo nikada biti sasvim sigurni, ali za neka predanja ipak postoje činjenice koje ih opovrgavaju, kao što su izdaja Vuka Brankovića i to da je Miloš Obilić ubio sultana Murata. Jedno jeste sigurno, a to je da je Srbija i srpska vojska uvek bila hrabra i spremna, sa pravim strateškim planom koji su pravili oficiri i odvodili malu Srbiju u velike pobede.

KOSOVSKA BITKA

Kosovska bitka vođena je 15. juna 1389. godine na hrišćanski praznik Vidovdan, nedaleko od Prištine, između srpskih i osmanskih snaga. Srpske snage je predvodio knez Lazar Hrebeljanović i među njima su bile i snage njegovih srodnika i saveznika, dok se na čelu turske vojske nalazio sultan Murat I sa sinovima Jakubom i Bajazitom.

Istorijske činjenice koje su pobile mitove:

-Nije bilo prelaska na osmasku stranu, nije bilo Obilićeve predaje niti ubistva.

-Srbe su vodili oficiri koji su poznavali veštinu ratovanja. Pisali su i govorili grčki, služili se latinskim , a mnogi i turskim jezikom.

-Za bitku sa osmanlijama izabran je grupisani juriš konjice, na način na koji je to izveo Aleksandar Makedonski u bitkama kod Isa i Gaugamele.

-Konjica je jurišala na jednu tačku, tamo gde se vidi carev steg.

-Jurišalo se iz sve snage bez straha od smrti i sa verom u pobedu.

-Juriš je predvodio Miloš Obilić, a sultan Murat je poginuo u borbi.

-Miloš Obilić je bio vitez reda zmaja, koji je osnovan u 13., a ne u 15. veku.

-Svi Nemanjići su pripadali redu zmaja, organizaciji za obradu krsta.

-Učesnici bitke su bili obrazovani oficiri, ćitali su karte, poznavali astronomiju, matematiku, filozofiju i što je najvažnije STRATEGIJU i mogli su da nacrtaju skicu bilo koje bitke iz antičkog vremena.

CERSKA BITKA

Cerska bitka, takođe znana kao i Jadarska bitka, je bila vojni sukob vođen između Austrougarske i Srbije avgusta 1914. oko planine Cer i nekoliko sela u njenoj neposrednoj okolini, kao i Šapca, tokom rane faze Srpske kampanje u Prvom svetskom ratu.

Bitka je bila deo prve austrougarske ofanzive na Srbiju i izbila je u noći 15. avgusta kada su delovi srpske Kombinovane divizije i poziva naišli na austrougarske izvidnice ulogorene na padinama Cerske planine.

Borbe koje su usledile prerasle su u bitku za kontrolu nekoliko gradića i sela u okolini planine, kao i za kontrolu Šapca. Moral austrougarskih trupa je 19. avgusta opao i hiljade vojnika su se povukli u Austrougarsku, a mnogi su se podavili u Drini bežeći u panici.

Srbi su 24. avgusta opet ušli u Šabac, čime se bitka zvanično završila. Bitka je bila bitka u susretu, manevarskog tipa, što znači da u toku bitke nisu korišćeni rovovi.

Opet može da se govori o strategiji koju su srpski oficiri i vojnici dobro poznavali, a ovom bitkom Srbija je dobila naklonost i poštovanje ostatka Evrope.

Naime, ovu bitku predvodio je general Stepa Stepanović koji je bio i najzaslužniji za pobedu Srbije.

Zanimljivost jeste da su oni spremili vojsku misleći da će Austrougari da napdnu preko Save i Dunava, a oni su napad izvršili preko Drine. Ipak, Srbi su odoleli i ovoj promeni plana.

Cerska bitka nezvanično je okončana 19. Avgusta, pa je tako juče bilo 106 godina od velike srpske pobede.

BOJ NA IVANKOVCU

Pre dva dana, 18. avgusta bila je godišnjica Boja na Ivankovcu, 215 godina prošlo je od tada.

Ivankovac je inače brdo kod Ćuprije, na desnoj obali Velike Morave, na kojem su se 1805. ustanici u Prvom srpskom ustanku sukobili sa turskom vojskom.

Ova bitka bila je prva i najvažnija u procesu oslobođenja Srba i dokaz koliko je ustanička politika bila jaka i mogla da napravi promene.

Vojni stratezi smatraju da je boj na Ivankovcu bio „blistav primer taktički dobro osmišljene i ostvarene vojne operacije“, a istoričari da predstavlja „jednu od najznačajnijih i najvećih pobeda Karađorđevih ustanika u periodu Prvog srpskog ustanka“.

Pre tog boja, Srbi su se borili samo sa vojskom dahija, koji su u Beogradskom pašaluku zaveli vladavinu bezobzirnog nasilja, pljačke i terora i zbog čijih je „zuluma“, nakon seče srpskih knezova, izbio ustanak 15. februara 1804. pod vođstvom Karađorđa.

Sve ove činjenice govore o tome da je Srbija kroz vekove uvek imala pravu istoriju, obrazovane ljude, ratnu strategiju, hrabrost i inteligenciju. Bez obzira što neke stvari govore mitovi, Srbija je uvek imala srce. A mitovi su tu da očuvaju tradiciju i stvore nacionalnu svet i veru.  

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU