Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović, rekla je danas da je u energetski sektor Srbije potrebno uložiti oko 15 milijardi evra u narednih 10 godina, a da su putokaz za razvoj i investicije dati Planom razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028, sa projekcijama do 2030, koji je usvojila Vlada Srbije.
– Nove proizvodne kapacitete gradićemo uz aktivnu ulogu javnog sektora i stimulisanje investicija privatnog sektora. Doneli smo izmene Zakona o korišćenju OIE i raspisali aukcije za tržišne premije za 450 MW iz vetra i solara, kao deo trogodišnjeg plana koji podrazumeva da dobijemo novih 1.300 MW kapaciteta iz OIE. Uskoro nas očekuje javni poziv za strateškog partnera za izgradnju solarnih elektrana snage 1 GW. Obezbeđeno je i više od 300 miliona evra za investicije „Elektrodistribucije Srbije“, koje kreću ove godine i koje su važne kako bismo obezbedili stabilan i pouzdan rad mreže i smanjenje gubitaka – rekla je Đedović, otvarajući konferenciju PowerTech 2023 čiji je suorganizator Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu.
Kako je dalje navela, prioritet je i povećanje energetske efikasnosti, gde je pored ulaganja u javne objekte, obezbeđeno i 50 miliona dolara za subvencije domaćinstvima.
Na javni poziv prijavilo se blizu 130 lokalnih samouprava i očekujemo uskoro da budu potpisani ugovori – kaže ministarka i dodaje da su nedavno usvojene i izmene Zakona o energetici, koje će omogućiti puno razdvajanje delatnosti transporta i snabdevanja u oblasti gasa, kao i odgovarajuće razdvajanje delatnosti u elektroenergetskom sektoru.
Ministarka je navela i da će okvir energetske politike Srbije u narednim godinama biti definisan Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom, kao i novom Strategijom razvoja energetike Republike Srbije.
– Za INEKP je započeta javna rasprava, a prva tribina u PKS planirana je za 11. jul. Oba strateška dokumenta planirano je da budu usvojena do kraja ove godine – dodala je Đedović. Rekla je i da Srbija ima ambicije da postane punopravna članica EU i da naša vizija razvoja energetike prati viziju članica, a to je da do 2050. „izađemo iz uglja“, odnosno da dekarbonizujemo naš energetski sektor.
– To je, međutim, lako reći, ali teško uraditi, jer kao i u EU, u našem regionu postepeno ukidanje uglja mora biti praćeno mehanizmima pravedne tranzicije da bismo zaštitili rudare i rudarski sektor. Biće potrebna značajna podrška EU i značajna finansijska sredstva, kao i priliv privatnih investicija kako bismo imali napredak u procesu dekarbonizacije kakav želimo. I domaća industrija, koja se oslanja na energetski sektor, treba da usvaja nove tehnologije i povezuje se sa partnerima iz regiona, Evrope i sveta. Naša veza sa svetom modernih energetskih tehnologija dolazi, pre svega, preko akademske zajednice, instituta i inženjerske struke. Želimo da naši stručnjaci uče od onih koji su najbolji u svetu, kao i da najbolji među nama mogu da podele svoja znanja sa drugima, i da kao kao država budemo lideri u energetskoj tranziciji u regionu – kaže Dubravka Đedović.
Glas javnost/B10S