MILEVA MARIĆ U SENCI SVOG SUPRUGA!

Fizičarka čije ime nije dovoljno poznato u svetu fizike i patrijarhalno vaspitana žena koja je krčila put feminističkom pokretu, blistava učenica i matematičarka, koja je do kraja života ostala u senci slavnog supruga - ona je Mileva Marić Ajnštajn.

Imajući u vidu njen doprinos, naučnici, ali i čitava istorija, ne pamte dovoljno Milevu Marić, zato se i  danas vode debate o Milevinom doprinosu naučnim dostignućima njenog supruga.

Mileva je rođena u Titelu 19. decembra 1875. godine u imućnoj porodici u tadašnjoj Habzburškoj monarhiji, pri rođenju iščašen joj je kuk, pa je u kasnijim godinama počela da hramlje.

Školovala se u Rumi, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu i Zagrebu – gde god su primali žene, a sa 19 godina otišla je u Cirih, jedan od retkih evropskih gradova gde su žene mogle da studiraju i tamo upisuje studije medicine, a zatim 1896. prelazi na Državnu politehničku školu, na studije fizike i matematike.

Tamo upoznaje tri godine mlađeg kolegu Alberta Ajnštajna, sa kojim je radila zadatke, ali i često muzicirala. On je svirao violinu, ona klavir i ljubav je rođena.

Iako je na početku ređala dobre ocene na fakultetu, Mileva nije uspela da položi završne ispite, pre kraja studija ostala je trudna sa kolegom, ali vanbračno. Albert je odbio da se oženi sa njom sve dok nije našao posao. Diplomirao je 1900. godine, ali u prvo vreme nije mogao da nađe ni zaposlenje, niti da nastavi akademsku karijeru. Zato su se venčali tek u januaru 1903. godine. Otac druga sa klase nalazi mu posao u Patentnom zavodu, dok je Mileva u Novom Sadu, gde je otišla da se porodi. Dobili su vanbračnu ćerku Liserl, ali se ne zna šta je bilo s njom, da li je preminula od šarlaha ili je data na usvajanje.

Kako je počelo, tako će se i nastaviti.

Albert Ajnštajn će polako sticati slavu, a Mileva će biti sve dublje u njegovoj senci.

Protiv Mileve nije bila samo tadašnja naučna sredina koju su gotovo isključivo činili muškarci, već i žene. Ajnštajnova porodica bila je izrazito protiv njihove veze, posebno njegova majka.

Ipak, slavni naučnik čije je ime postalo sinonim za genija, objaviće 1905. u Analima fizike revolucionarne radove, zbog kojih se i danas ta godina naziva Godinom čuda.

Koliko je i danas značajna, pokazuje to što je 2005. obeležena Međunarodna godina fizike u znak sećanja na vek od Ajnštajnovih dostignuća.

U to vreme, Mileva i Albert su u braku, gaje sina Hansa Alberta koji je tada imao godinu dana, a po mnogim svedočenjima i rade zajedno.

Posle razvoda, Ajnštajnovi su se dogovorili da će, ako Albert dobije Nobelovu nagradu, Mileva zadržati novac koji se dodeljuje.

U ovom sporazumu sklopljenom u Cirihu 1919, a objavljenom u Ajnštajnovim spisima sa Univerziteta u Prinstonu gde je proveo poslednji deo karijere, jasno se sugeriše da će glavnica eventualne Nobelove nagrade postati Milevino vlasništvo.

Kada je Albert sastavio testament, Mileva je navodno pretila da će otkriti vlastiti doprinos njegovim delima, posebno jer je mnoge radove ona svojeručno pisala.

Naučnik joj je tada savetovao da ćuti, pisao je BBC Mundo.

Njen rukopis, često vidljiv u radovima, jedni tumače kao dokaz autorstva, a drugi - da je ona samo zapisivala Ajnštajnove ideje.

Albert Ajnštajn je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1921, kada je već dve godine odvojen od Mileve i u novom braku sa rođakom Elzom.

Mileva je vremenom zapala u finansijske probleme, a 1930, njenom i Albertovom mlađem sinu Eduardu dijagnostikovana je šizofrenija.

Do kraja života je brinula o njemu, iako je u kasnijim godinama doživela nekoliko moždanih udara.

Preminula je u bolničkoj sobi, 4. avgusta 1948.

Sahranjena je na groblju Nordhajm u Cirihu, a blizu njene kuće u ovom gradu je 2005. podignut spomenik.

Srednja tehnička škola u Titelu nosi njeno ime, a Univerzitet u Novom Sadu od 1994. godine dodeljuje nagradu "Mileva Marić" najboljim studentima matematike.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU