MIHAJLO PUPIN: Družio se sa Ajnštajnom i Teslom, ušao u američku lektiru, a zbog prijateljstva sa jednim američkim predsednikom Banat je postao deo Kraljevine SHS

 Dobitnik je brojnih naučnih nagrada i medalja, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta.Tokom svog naučnog rada, izneo je brojne važne zaključne vezane za polja bežične telegrafije, telefonije, višestruke telegrafije, rentgenologije, a zaslužan je i za razvoj elektrotehnike.  

Veliki srpski naučnik Mihajlo Pupin rođen je 9. Oktobra  1858. godine u  Idvoru. Miša, kako su ga zvali, bio je jedno od desetoro dece banatskih paora, Olimpijade i Konstantina Pupina. Sudbina je bila blagonaklona prema njemu i bio je jedini sin porodice Pupun uz tri kćerke koji je preživeo sve dečije bolesti.  Pupin se svojom inteligencijom isticao od maliih nogu, pa je tako bio najbolji đak u Idvoru. Posle osnovne škole, dobio je stipendiju za gimnaziju u Pančevu, a baš u toj školi mu se rodila ljubav prema fizici zahvaljujući profesoru Simonu Kosu.

Mlađani Pupin, kako kažu njegovi biografi, bio je kao gimnazijalac buntovnik i „usijana glava“, često je išao na proteste i zapadao u nevolje. Bio je očaran govorima Svetozara Miletića, toliko da je na jednom skupu uzviknuo: „Nećemo nikada služiti austrijskom caru“, zbpog čega su tadašnje mađarske vlasti (Pančevo je bilo deo Austrougarske u to doba) htele da ga proteraju i zabrane mu nastavak školovanja.   Njegovi roditelji u dogovoru sa lokalnim sveštenikom  protom Živković, koji ga je nekoliko puta spasao iz raznih nevolja u koje je upadao, šalju mladog Mihajla da nastavi školovanje u Pragu uz finansijsku pomoć crkve.

Prvi Srbin dobitnik „Pulicera“

Međutim, Pupin se nije smirio ni u Češkoj. Po njegovom priznanju  u novoj školi osetio se dubok jaz između đaka češke i nemačke nacionalnosti, a Pupin je bez dvoumljenja stao na stranu svoje slovenske braće. U Češkoj mu stiže vest da mu je umro otac, ali na zahtev majke, i ako je to hteo, nije se vratio u rodni Idvor na očevu sahranu. Rešio je da is Praga ode u SAD. O svom odlasku u Ameriku, Pupin je u svojoj knizi „ Od pašnjaka do naučenjaka“ za koju će kasnije, kao prvi Srbin, dobiti prestižnu Pulicerovu nagradu napisao je :

-Kada sam se iskrcao pre četrdeset i osam godina u Kasl Gardenu, imao sam u džepu svega pet centi. I da sam umesto pet centi doneo pet stotina dolara, moja sudbina u novoj, meni potpuno nepoznatoj zemlji, ne bi bila ništa drukčija. Mladi doseljenik, kao što sam tada bio ja i ne počinje ništa dok ne potroši sav novac koji je poneo sobom. Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potrošio na jedan komad pite od šljiva, što je u stvari bila nazovi pita. U njoj je bilo manje šljiva, a više koštica! A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, verovatno na slične stvari, a borba za opstanak koja me je očekivala ostala bi ista. Za mladog doseljenika i nije nesreća da se ovde iskrca bez prebijene pare u džepu; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novaca, ako se odlučio da sam sebi krči put samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima će se sukobi.

Prve godine u Americi nikako nisu bile lake za Pupina. Danju je radio fizičke poslove, a noću učio jezike i išao na večernje kurseve. Sve se to isplatilo kad je 1879. godine postao student koledža Kolumbija.

Prema Pupinovim rečima majka Olimpijada mu je pred smrt u amanet ostavila da se oženi Amerikankom, jer, kako mu je rekla, ako se oženi “našom  ženom, vratiće se u naše krajeve”, a onda će morati da se pozdravi sa Amerikom i pronalscima. Po želji svoje majke, posle njene smrti, Pupin se oženio Sarom Katarinom Džekson sa kojom je kasnije dobio kćerku Varvaru (Ivanku).

Pupinovi patenti

Između 1894. i 1923. godine Putin je patentirao čak 24 pronalaska, koja su bila pre svega iz oblasti telefonije,telegrafa i radiotehnike.

Proslavili su ga izumi koji su omogućavali prenos pisanog ili govornog signala na daljine (povećanje dometa telefonskih struja) ili čuveni Pupinovi kalemovi. Bio je veliki prijatelj sa Albertom Anštajnom, ali i sa Nikolom Teslom. Za Teslu i Putina vezuje se priča o sukobu dva velika naučnika,a o njihovom prijateljstvu svedoče brojna pisma koja su upućivali jedan drugom.  Dvojica velikana posvađala su se jer je Pupin tvrdio da je zapravo Markoni prvi registrovao patent. Tesla to Pupinu nikako nije mogao da oprosti i od tada nisu govorili. Pomirili su se na Pupinovo insistiranje, dok je bio na samrtnoj postelji. Kažu da je pomirenje dva zemljaka, najveća naučnika sa naših prostora, bilo dirljivo i zaliveno suzama.   

Ono što je malo poznato, Pupinove memoare “Od pašnjaka do naučenjaka”, knjigu za koju je dobio Pulicerovu nagradu, Bela kuća uvrstila je u obaveznu lektiru u školama, na koledžima i u jedinicama Vojske SAD.

Pored ovog najpoznatijeg dela, Pupin je objavio još šest knjiga i 300 naučnih radova.

Osnivač  NASE

Veliki srpski naučnik bio je drug sa koledža, sa američkim predsednikom Vudrouom  Vilsonom. Upravo zahvaljujući Pupinu nakon Prvog svetskog rata Banat je stavljen u granice Kraljevine SHS.

Malo je poznato da je Pupin učestvovao u stvaranju velikih instituacija u SAD-u, pa je tako bio jedan od osnivača Nacionalnog savetodavnog komiteta za aeronautiku 3. marta 1915. godine, što je kasnije postalo NASA.

Bio je nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda.

 Pošto je uvek bio ponosan na svoj zavičaj, kako bi istakao svoje rodno mesto, po dolasku u Ameriku je svom imenu dodao reč Idvorski.

Umro je 12. marta 1935. godine, a sahranjen je na groblju Vudlaun u Bronksu, Njujork.  Na nadgrobnom spomeniku velikog srpskog naučnika je ispisano  njegovo ime – Mihajlo Pupin Idvorski.

Postoji inicijativa da posmrtni ostaci Mihajla Pupina  budu preneti u Srbiju.

(Glas javnosti/ O.M.)

SKINI APLIKACIJU