MEĐUNARODNA PETICIJA PROTIV RIO TINTA U SRBIJI: SPREČITI TROVANJE LJUDI I ŽIVOTNE SREDINE!

Protivljenje stanovništva zapadnog dela Srbije u reonu Jadra i Rađevine otvaranju rudnika kompanije Rio Tinto preselilo se i na međunarodni nivo, nedavnim pokretanjem peticije na sajtu you.wemove.eu, koju je do danas potpisalo oko 40.000 ljudi.

Međunarodna peticija protiv rudnika, prema očekivanju onih koji su je inicirali, trebalo bi da pomogne da se u akciju uključe i evropske organizacije za zaštitu prirode i da se ova tema nađe na dnevnom redu Evropskog parlamenta, kako bi se upoznao sa problemom i uputio protestnu notu Srbiji.

Opasnost i za zemlje regiona

-Cilj je da se i Evropa uključi u priču o štetnosti planiranog rudnika Rio Tinta i reaguje prema Srbiji koja je, kao potpisnik međunarodnog sporazuma o zelenoj energiji, u obavezi da detalje o tom projektu predstavi i Evropi – kaže za “Glas javnosti” Marijana Trbović Petković iz udruženja “Ne damo Jadar”, jedan od pokretača peticije.

NE PROPUSTITE

BIOLOŠKI FAKULTET PRIZNAO: Naša studija je izuzetno loša po Rio Tinto i spremni smo da snosimo posledice!

U međunarodnoj javnosti, dodaje, postoji opravdana zabrinutost da bi rudnik predstavljao opasnost i za zemlje u okruženju, imajući u vidu da su se na drugim lokacijama u svetu već dešavali akcidenti.

U peticiji pod nazivom “Stop Rio Tintu jer uništava prirodu Srbije!” zahteva se da se zabrane vađenje rude i obrada metala u dolini Jadra i da se odustane od planiranog rudnika litijuma Rio Tinta. Zahteva se da se zaštite biodiverzitet, plodno tlo, poljoprivredna domaćinstva i bogata kulturna baština, da se spreči trovanje izvora vode.

Sva postrojenja vezana za rudnik zauzela bi, navodi Marijana Trbović Petković, oko 350 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega bi se jalovište, odnosno deponija, prostirala na oko 100 hektara između reka Jadar i Korenita. 

Ekološki razoran projekat

Naša sagovornica prenosi zabrinjavajuće podatke o korišćenju štetnih materija za potrebe rudnika i prerade rude koje je, kako ističe, naveo i sam Rio Tinto. Prema tim podacima mesečno bi se samo za otvaranje rudnika koristilo oko 110-220 tona eksploziva. Godišnje bi za vađenje 60.000 tona litijuma bilo upotrebljeno: 1.300 tona emulzionog eksploziva, 300.000 tona borne kiseline, 320.000 tona 94-procentne sumporne kiseline, 1.500 tona natrijum hidroksida, 1.900 tona hlorovodonične kiseline, 110.000 tona kalcinisane sode, 60.000 tona negašenog kreča, 80.000 tona cementa, 26.000 tona natrijum sulfata… Bilo bi deponovano oko 1,4 miliona tona otpada godišnje.

NE PROPUSTITE

RIO TINTO OTIMA ZEMLJU SELJACIMA: Žitelji tvrde da su poljoprivredna imanja preko noći preimenovana u građevinsko zemljište

Proces odvajanja hemijski stabilnog litijuma od rude jadarita uključuje upotrebu koncentrovane sumporne kiseline, što bi se radilo 20 kilometara od reke Drine, uz korišćenje 300 kubnih metara vode svakog sata, dok bi se hemijski tretirana voda vraćala u reku Jadar, navodi se u peticiji. Tretmani agresivnim kiselinama, kako se upozorava, proizvode otrovne gasove koji se mogu raširiti u krugu većem od 10 kilometara, a nagrizaju kožu i pluća ljudi i životinja.

Od javnosti se kriju rezultati studija o uticaju projekta na životnu sredinu, a izmenama zakona o rudarstvu, prostornim planom i drugim dokumentima zapravo se priprema teren za otvaranje rudnika, i država će građane praktično staviti pred svršen čin, smatra Marijana Trbović Petković. Ističe da su u poslove u vezi sa peticijom uključeni i stručnjaci iz inostranstva i poziva građane da potpišu peticiju i podrže borbu protiv rudnika, kako bi se sprečile po celu Srbiju i njene građane “katastrofalne posledice ovog ekološki razornog projekta”.

 PETICIJU MOŽETE POTPISATI OVDE. 

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU