Među dva odsto najuticajnijih istraživača u svetu 115 naučnika iz Srbije
Autor: Glas javnosti
Objavljena je Stenford lista, na kojoj se našlo dva odsto najuticajnijih istraživača u svetu, a među njima ove godine i 115 naučnika iz Srbije.
Svake godine prave se dve liste- karijerna koja posmatra celu karijeru jednog istraživača i druga jednogodišnja. Na prvoj listi ove godine našlo se 115 imena iz Srbije, dok su na drugoj 152 istraživača. Treba napomenuti da jedan istraživač može biti rangiran na obe liste.
Na karijernoj listi najbolje pozicioniran je profesor u penziji Ivan Gutman (PMF Kragujevac), zatim sledi Stevo Stević (MI SANU) i Dragan Pamučar (FON), dok je na jednogodišnjoj listi redosled Ivan Gutman, Dragan Pamučar, Vladimir Stojanović sa Univerziteta u Kragujevcu.
Osim Dragana Pamučara (FON), sa ostalih fakulteta Univerziteta u Beogradu visoko su rangirani profesori Miroslav Dramićanin, Milan Janić, Petar Seferović, Gordana Ćirić-Marjanović.
Samo sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu na listi se našlo osam profesora - Aleksandra Buha Đorđević, Svetlana Ibrić, Jelena Vekić, Snežana Savić, Jelena Kotur-Stevuljević, Aleksandra Zeljković, Vesna Spasojević Kalimanovska, Ana Ninić.
Profesor Zoran Nikolić sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, koji prati različita rangiranja na svetskim listama, kaže za RT Balkan da istraživači iz Srbije poslednjih godina imaju sve veću zastupljenost na obe liste.
"Pre dve godine (2023) je bilo 83 istraživača na karijernoj listi, a 117 na jednogodišnjoj, 2024. godine 90 na karijernoj i 134 na jednogodišnjoj, a ove godine je 115 i 152 istraživača iz Srbije na listama. U udelu Srbije u broju najuticajnih istraživača u svetu je porast od 0,4 odsto do 0,5 odsto na karijernim listama i od 0,55 odsto do 0,65 odsto na jednogodišnjim listama od 2023. godine do danas", naveo je on.
Dodaje da je primetno da na listama postoji nekoliko istraživača iz inostranstva koji su gostujući profesori na univerzitetima u Srbiji i oni su potpisani kao istraživači iz Srbije. Na karijernim listama najviše je naučnika sa fakulteta oko 85 odsto, dok je oko 15 odsto sa instituta. Na jednogodišnjim listama odnos je 80 prema 20 u korist fakulteta.
Treba napomenuti da broj objavljenih radova nije ključan da se neko nađe na listi. Naučni uticaj može biti postignut i sa veoma malim brojem radova, pa čak i sa samo jednim ili dva publikovana rada. Sa druge strane naučnici sa izuzetno velikim brojem publikacija mogu, ali ne moraju biti rangirani visoko.
Listu svake godine pravi američki univerzitet Stenford. Objavljuje se od 2019. godine, a sastavljena je na osnovu standardizovane metrike citiranja.
Na njoj je oko 200.000 istraživača, što je obuhvat oko 2 odsto naučnika u svetu. Obuhvaćene su 22 naučne oblasti i 176 podoblasti, što listu čini sveobuhvatnim i prihvaćenim merilom za procenu naučne produktivnosti na globalnom nivou.
Na karijernoj listi najviše je istraživača iz SAD, Velike Britanije, Kine i Nemačke, a na jednogodišnjoj je redosled: SAD, Kina, Velika Britanija, Nemačka. Srbija je na 50. mestu po karijernom broju a na jednogodišnjoj je na 54 - 56. mestu u svetu poslednjih godina.
Glas javnosti/R02S
SKINI APLIKACIJU
