Marinović otkrio ko i koje informacije od javnog značaja najviše traži, a ko ih ne da

To su javne stvari i moraju da budu javne, ali oni od kojih se traže nekad ne shvataju da moraju da budu javne i štite ih, rekao je Poverenik.

Najčešće informacije od javnog značaja traže građani pojedinci, što predstavlja 50 odsto predmeta koji stignu toj instituciji, a za njima su udruženja građana sa 39 odsto, kazao je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Milan Marinović.

On kaže da institucija poverenika nema informacije koliko zahteva svakodnevno ide širom Srbije, već da raspolaže informacijama sa koliko zahteva su tražioci nezadovoljni zbog čega se žale povereniku kao drugostepenom organu, kada informaciju ne dobiju.

Najviše pojedinačnih zahteva

Istakao je da su među tražiocima informacija novinari oko četiri i po odsto, a oko jedan i po odsto su političke stranke.


Foto: Printscreen/You tube
„Ubedljivo najviše se traži i najviše se žali na izbegavanje davanja odgovora na informacije o trošenju para iz budžeta, o sprovođenju javnih nabavki. To su javne informacije i moraju da budu javne, ali oni od kojih se traže nekad ne shvataju da moraju da budu javne i štite ih", rekao je Marinović.

Kako je naveo, nekada ih štite bez ikakvog osnova, nekad se pozivaju na neki pravni osnov, a institucija poverenika odlučuje kada dođe do žalbe o tome da li je taj razlog valjan ili nije, da li su opravdano skratili informaciju ili nisu.

Govoreći o zloupotrebama, Marinović je predočio da je prosek podnetih žalbi koje je primao poverenik godinama do pre tri godine, odnosno dok nisu počele zloupotrebe, bio između 3.600 i 3.800 žalbi. Kako je dodao, 2022. godine dobili su 9.000 i nešto žalbi, 2023. više od 16.000, a 2024. je taj broj spao na 7.500. Ističe da nije smanjen broj zloupotreba, već da su oni čije su žalbe u toku 2023. i 2024. godine odbijene, u 2024. podneli tužbe Upravnom sudu.


„Imali smo neobično veliki broj tužbi, 7.500 tužbi, skoro isto kao i žalbi što nikad nije bilo. Dakle, tri do četiri puta povećan je broj žalbi. Mogu misliti koliko je povećan broj zahteva koji se šalju organima vlasti i to sve od jednog manjeg kruga advokata, uglavnom neafirmisanih i nešto većeg broja građana nego što je taj krug advokata koji je u sprezi sa njima", kazao je Marinović.

Prema njegovim rečima, zloupotrebe nanose veliku štetu državnim organima kojima se podnose zahtevi i usporava rad institucije poverenika, ali i svih drugih organa vlasti. „Ti zahtevi se ne podnose ovim najvišim organima vlasti. Oni se ne podnose ministarstvu, vladi, republičkim preduzećima. koji imaju kapacitete, imaju sve, imaju znanje, već se podnose onima koji su najslabiji ekonomski, tehnički, personalno. Zahtevi se šalju na adrese mesnih zajednica, kojih ima preko 4.000 u Srbiji, od kojih su mnoge seoske. Šalju se na adrese preko 1.500 škola", kazao je Marinović.

Kako je rekao, ti zahtevi su u skladu i sa zakonom, ali kada se malo zagrebe više po površini, onda se shvati da se praktično fabrikuju isti zahtevi od strane istih ljudi.  Kako kaže, simptomatično je to što tražioci iz uglavnom seoskih sredina širom Srbije traže jednu istu informaciju od istog organa vlasti iz iste oblasti, na primer, od osnovnih škola. „Onda, kad su nezadovoljni, svi angažuju istog advokata. I sad će neko da nam kaže da svi ti ljudi poznaju istog advokata iz, na primer, Novog Sada", rekao je Marinović.

Za izmene zakona

Rešenje za to, kako je dodao, nije jednostavno, ali postoji i ono što je neophodno jeste izmena zakona. „Ukoliko izmene budu onakve kakve smo predložili i kakve su sada u tekstu nacrta, nadam se da će biti rešene te zloupotrebe", kazao je Marinović.

Podsetio je da je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja menjan, a da je još 2004. godine, kada je donet proglašen jednim od najboljih u svetu. „Sada, nezvanično, po mišljenju nekih međunarodnih eksperata, spada u tri najefikasnija u svetu", naveo je Marinović.

Objasnio je da to znači da zakon u Srbiji ima takve odredbe i daje dovoljno prava tražiteljima informacija kakva ne daju drugi zakoni na svetu, odnosno da u Srbiji može da se zatraži informacija od bilo kog organa vlasti – vlade, skupštine, preduzeća, ali i seoske mesne zajednice.


„Informacije mogu da zatraže svi, i fizička i pravna lica i političke stranke, ali ne samo iz Srbije, nego iz celog sveta, bez ograničenja, i bilo šta u vezi sa njihovim radom", naveo je Marinović i precizirao da se zatim određuje da li je tražena informacija zaista od javnog značaja, a potom i da li taj organ od koga traže raspolaže tom informacijom.

Odgovarajući na pitanje gde je Srbija po zaštiti prava na pristup informacijama od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti, rekao je da je na nivou evropskog proseka. „Ništa ne zaostajemo u zaštiti prava, ni jednog ni drugog, u odnosu na zemlje članice Evropske unije", kazao je.

Marinović je, povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna koji se obeležava danas, rekao da institucija poverenika postoji više od 20 godina i da se i dalje mnogo radi na podizanju svesti. „Radimo na podizanju svesti ne samo građana koji su osnovni korisnici tog prava, nego i predstavnika medija kojima je to jedna od najvažnijih alatki u obavljanju posla, ali i podizanju svesti organa vlasti zapravo koji raspolažu tim informacijama koje se traže i koje treba da daju na osnovu zakona", naveo je.

Glas javnosti/P02S