Zaposleni u zemljama evrozone u proseku su za oko 25 odsto produktivniji nego 1995. godine, dok se od tada broj radnih sati po stanovniku smanjio za oko 90 sati godišnje, a u Austriji za 180 sati, pokazala je analiza koju je objavila UniCredit Bank Austria.
Analiza bečke banke navodi na zaključak da se manji broj radnih sati uspešno kompenzuje povećanjem produktivnosti, prenosi Seebiz. Istovremeno, udeo honorarno zaposlenih u zemljama evrozone porastao je u istom periodu sa 13 na 20,5 odsto. U Austriji je 2022. bilo oko 30 odsto zaposlenih sa honorarnim statusom, a više od polovine njih je zadovoljno i ne traži stalno zaposlenje.
Smanjenje radnog vremena kompenzovano je naglim povećanjem produktivnosti, navedeno je u analizi. Od 1995. godine zaposleni u državama koje čine evrozonu postali su za oko 25 odsto produktivniji, a očekuje se dalje smanjenje broja radnih sati po stanovniku.
„Broj radnih sati po stanovniku u evrozoni smanjio se za više od šest odsto između 1995. i 2023. godine. Uprkos tom padu, značajan porast produktivnosti i povećanje broja zaposlenih omogućili su realni rast dodatne vrednosti za oko 50 odsto“, saopštila je Uni Credit banka.
U komentaru analize ocenjeno je da će društvene i demografske promene postati veliki izazov kada je reč o održavanju prosperiteta u Evropi, navodi banka, a kako se očekuje, smanjenje broja radnih sati po stanovniku biće nastavljeno u idućim godinama.