Milica je rođena 9. januara 1996. godine u Beogradu. Živela je u ulici Dimitrija Lazarevića Raše br. 8, u naselju Batajnica u blizini vojnog aerodroma u beogradskoj opštini Zemun. Roditelji Dušica (1959.) i Žarko Rakić (1956.) su pre Milice dobili sina Aleksu, a 2000. godine su dobili ćerku koju su nazvali Anđela.
Da je živa, Milica bi sada bila devojka od 24 godine, ali tog 17. aprila oko 21 sat je geler pogodio u kuću Rakića i usmrtio trogodišnju devojčicu, koja nije ni znala šta znači ’’rat’’, ’’bombardovanje’’, ’’NATO’’, a od tih nesreća Milica je nastradala.
Mala Milica je bila na noši u kupatilu, mama ju je samo na tren ostavila kako bi joj pripremila krevet za spavanje. Nije ni slutila da šta će se dogoditi u tih nekoliko trenutaka i da će taj krevet zauvek ostati prazan.
Vrata na kupatilu su bila otvorena. Začula se jaka detonacija, stakla su popucala, pločice i fasada, sve se razletelo! Kako je ranije ispričao, Žarko, tata stradale devojčice utrčao je u kupatilo. Taj prizor će mu zuvek ostati u sećanju- dete mu je ležalo mrtvo na podu, oko nje je bilo prepuno krvi, ali nadao se da je Milica i dalje živa... Uzeo ju je u ruke, sjurio se niz stepenice, odneo u auto i prevezao u bolnicu, međutim tamo su mogli samo da konstatuju smrt.
Spomenik devojčici Milici Rakić stradaloj u NATO bombardovanju 1999. godine nalazi se u Tašmajdanskom parku u Beogradu. Bista Milici Rakić postavljena je treći put na spomenik deci žrtvama nastradalim u NATO bombardovanju, jer je dva puta bila meta vandala.
Srpska Pavoslavna Crkva je pokrenula inicijativu da se Milica Rakić kanonizuje, što znači da će biti proglašena za sveca. U manastiru Tvrdoš, koji se nalazi na samom jugu Republike Srpske, kod Trebinja, napravljena je freska sa likom Milice Rakić, a prave se i ikone. Na fresci piše: ''Sv.n.muč. od NATO. Milica dete''.
Milica nije jedino dete koje je stradalo od NATO bombi, prema određenim podacima za 78 krvavih dana ubijeno je 79 srpske dece!
Pesnik Dobrica Erić napisao je pesmu u znak sećanja na Milicu Rakić i svu decu stradalu u NATO bombardovanju 1999. godine.
Čiko, ja tebe gledam s neba
I vidim te kao na slici
Čiko, ja sam onaj cvet-beba
Koji si ubrao u Batajnici.
Ja sam bila ona mala
Milica, što je zadremala
U maminom zagrljaju
A probudila se u raju.
Sad nisam ona bulka rumena
Već beli anđelak one bulke
Što gleda svoje najdraže s neba
I vidi tebe… i tvoje ruke.
Moj tata se sada brije
A moja mama pegla pelene
Ja ih vidim i žao mi je
Što ne vide i oni mene.
Eno i moje roze noše
I lutke što se smešila na me
Kad su tvoje zle tice došle
I otele me od moje mame.
Tada sam se ovde popela
S nekom dečicom nepoznatom
Ali bih mnogo više volela
Da sam dole, s mamom i tatom.
Da ti kažem još samo ovo
Pa idi i zaboravi me
Mama će da me rodi ponovo
I daće mi još lepše ime!
(Glas javnosti)