MALO KOJI BEOGRAĐANIN ZNA NJEGOVO IME: Ko je Vlada Ilić, čovek koji je najzaslužniji za izgled Beograda kakav danas poznajemo? (FOTO)

Kada se povede priča o ljudima koji su obeležili istoriju Beograda, ime koje bi trebalo da zauzima počasno mesto je Vlada Ilić, čovek koji je po mnogo čemu najuspešniji, najbolji i najvoljeniji gradonačelnik Beograda u periodu između Prvog i Drugog svetskog rata.

Ilić je rođen u Vlasotincu 1882. godine. Otac mu je bio Kosta Ilić Mumdžija, jedan od pionira leskovačke tekstilne industrije, iz vremena kada je ovaj grad bio poznat kao „srpski Mančester“. Na predlog kralja Milana Obrenovića, Kosta je najmlađeg sina poslao na Trgovačku akademiju u Beču, a potom na Višu školu u Ahenu. Po završetku akademskog obrazovanja, Vlada prelazi u Beograd, gde su Ilići otkupili fabriku štofa Evgenija Mihela na Karaburmi (1905). U to vreme Vlada se oženio Olgom (Cicom) Jovanović Dunđerski, koja je bila unuka čuvenog Lazara Dunđerskog i sestričina Lenke Dunđerski.

Na vrhuncu moći, koncern „Kosta Ilić i sinovi“ posedovao je 15 preduzeća u Srbiji i dva u Hrvatskoj. Godine 1930. imovina im je procenjena na 40 miliona dinara, rezervni fond je iznosio 65 miliona dinara, a godišnja vrednost proizvoda 250 miliona dinara.

Od mnogobrojnih položaja koje je Ilić zauzimao, treba istaći da je bio dugogodišnji predsednik Beogradske industrijske komore i Centralne komore Jugoslavije. Predsednik Francuske Alber Lebren dodelio mu je orden Legije časti oficirskog reda, a predsednik Čehoslovačke Eduard Beneš Orden belog lava (1936). Maja 1940. Mađari su ga odlikovali Velikim krstom sa lentom za izuzetne zasluge u radu na jugoslovensko-mađarskom privrednom zbliženju.

Vlada Ilić je bio na čelu prestonice od 10. januara 1935. do 13. septembra 1939. godine. U tom periodu Beograd je dobio: Zoološki vrt, Pančevački most, temelje Hrama Svetog Save, tramvajsku vezu Zemuna sa Beogradom, spomenik Vuku Karadžiću, desetak novih škola, Polikliniku za kožne i venerične bolesti, Gradsku polikliniku, Dom dečje zaštite u Zvečanskoj…

Izgradnja Beogradskog sajama je bio veliki iskorak prestonice Jugoslavije u naporu da sustigne razvijene evropske metropole. Gotovo je zaboravljeno da je gradonačelnik Vlada Ilić bio najzaslužniji što je prestonica Jugoslavije konačno dobila ovakvu instituciju, koju su već imali Ljubljana i Zagreb. Bilo je neverovatno da Beograd nema sajam, iako je Društvo za priređivanje sajma formirano još 1923. Ilić je za dve godine rešio problem Beogradskog sajmišta, koje je urađeno po projektu arhitekata Milivoja Tričkovića, Đorđa Lukića i Rajka Tatića.

Pre 80 godina održan je Prvi beogradski sajam od 11. do 21. septembra 1937, koji je za 10 dana imao oko 300.000 posetilaca, što je tri puta više od očekivanog. Pored 15 evropskih država učestvovale su Sjedinjene Američke Države i Japan sa ukupno 883 izlagača.

Na otvaranju prisutnima se obratio gradonačelnik Ilić koji se zahvalio svim učesnicima u organizaciji:

- Odavno je zaista privreda Beograda, privreda predratne Srbije, želela ostvarenje jednog ovakvog sajma. Ratovi koje je predratna Srbija morala da vodi u ispunjenju svoje nacionalne uloge, rane koje je bombardovani i okupirani Beograd izneo iz ratova i morao da leči – nisu dozvolili da se ta zamisao izvede ranije.

Beogradska privreda nastojavala je da pokaže sposobnost Beograda za sva velika pregnuća i na ostalim poljima. U tim svojim nastojanjima komore i beogradske privredne organizacije naišle su na punu potporu Beogradske opštine. Ovi napori beogradskih privrednika dobili su najvidnije priznanje u činjenici da se Njegovo Veličanstvo kralj Petar II blagoizvoleo primiti pokroviteljstva Beogradskog sajma…“

Svetska štampa je pohvalila novi sajam na Balkanu. Npr. pariski Deba je objavio članak „Beograd ili svršetak Orijenta“, a londonski Tajms piše da će „Beogradski sajam postati glavno mesto na kome će se sastajati kupci i prodavci iz svih krajeva sveta“.

Hrvati i Slovenci protiv Beogradskog sajma
Međutim, zabrinutost je stigla iz zagrebačke i ljubljanske štampe. Npr. slovenačko Jutro piše: „Beogradski sajam ima sigurno veliku budućnost, ako mu bude uspelo da predstavi ukupnu našu privredu. U tom slučaju mora našu privredu da predstavi dostojno i u punoj meri. Ako pak hoće da bude samo predstavnik beogradske čaršije, neka nam to objasni“.

Dva meseca kasnije, 18. novembra 1937. godine, organizovan je svečani banket u čast Vlade Ilića. Predsednik Društva za priređivanje Sajma, Milan Stojanović, rekao je u svom govoru da je gradonačelnik „umeo da preseče Gordijev čvor Beogradskog sajma u vreme kada je sve zapinjalo, i da je jednim zamahom rešio osnovna pitanja dodeljivanjem zemljišta i finansiranjem građenja“.

Već u prvoj godini Beogradsko sajmište pokazalo je opravdanost postojanja. Barem jedanput mesečno su se dešavale privredne, kulturne i sportske manifestacije: bokserski mečevi, poljoprivredne izložbe, zimske teniske utakmice, koncerti filharmonije, lovačka i radio-izložba…

Na Prvom međunarodnom salonu automobila i motornih vozila predstavljena je proizvodnja celokupne svetske automobilske industrije. Izlagali su: Nemačka, Italija, SAD, Francuska, Engleska, Austrija i Čehoslovačka. Salon automobila zauzeo je oko 10.000 kvadratnih metara, a bilo je oko 40.000 posetilaca. Prva međunarodna vazduhoplovna izložba izazvala je veliko interesovanje s obzirom na činjenicu da se to dešavalo prvi put u jugoistočnoj Evropi.

Drugi jesenji beogradski sajam biće upamćen, jer se prvi put na Balkanu pojavila televizija koju je doneo Filips kao deo kolektivne holandske izložbe… Sajam je postao simbol ekonomskog uspona Beograda u međuratnom periodu. Česti posetioci i pokrovitelji manifeestacija bili su članovi kraljevske porodice Karađorđević, naročito kralj Petar II i namesnik knez Pavle.

Treći jesenji beogradski sajam trebalo je da se održi od 7. do 11. septembra 1939. Međutim, zbog Hitlerovog napada na Poljsku, to se nije desilo. Vlada Ilić je već 13. septembra 1939. podneo ostavku na mesto predsednika Beogradske opštine. Tako se blistava istorija Beogradskog sajma završava kad i Ilićeva uprava prestonicom.

Poslednja izložba otvorena je 5. oktobra 1940. godine, a bila je posvećena novoj nemačkoj arhitekturi.

Paradoksalnom igrom sudbine u toku Drugog svetskog rata, Sajmište postaje ozloglašeni nacistički koncentracioni logor u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Nekadašnji sjaj Staro sajmište nikada nije vratilo i na početku 21. veka ono je ruinirano.

Postoji odluka Opštine Novi Beograd od 2008. da se Staro sajmište adaptira u Muzej holokausta.

Kao što je zaboravljeno Sajmište, zaboravljen je i najzaslužniji čovek za njegovo formiranje.

Posle Drugog svetskog rata Vlada Ilić biva uhapšen od strane komunista i sva mu je imovina oduzeta, navodno, zato što su njegove fabrike radile tokom rata.

Osuđen je na deset godina robije i tako je narednih skoro sedam godina Ilić proveo u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, gde su mu bivši radnici donosili pakete. Komunističke vlasti su ga osudile na smrt a od pogubljenja bivšeg gradonačelnika Beograda spasio je lično Vinston Čerčil, koji je intervenisao kod Josipa Broza Tita. Pred kraj 1951. godine Ilić je pušten na slobodu. Preminuo je od šloga u potkrovlju svog rođaka 3. juna 1952. godine u najvećoj bedi. Sahranu su mu organizovali nekadašnji radnici.

U februaru 2009. Okružni sud u Beogradu doneo je presudu o rehabilitaciji Vlade Ilića i praktično skinuo ljagu sa imena najznačanijeg gradonačelnika prestonice između dva svetska rata.

(Izvor: Hronograf)

SKINI APLIKACIJU