Lidl uvodi velike promene u od 1. marta

Od pudinga za decu do jogurta sa čokoladnim mrvicama, od kakaa za doručak do slatkih napitaka za školski odmor: hrana za decu postala je biznis vredan milijarde evra.

Međutim, sastav proizvoda je često trn u oku zdravstvenim stručnjacima. Oni se žale na previše šećera, previše masti i previše soli u mnogim često oglašenim proizvodima i godinama pozivaju na reviziju maloprodaje i industrije.

Diskontni lanac Lidl sada je preuzeo pionirsku ulogu. Lanac je najavio da od naredne poslovne godine, koja u Lidlu počinje 1. marta, više neće reklamirati nezdravu hranu namenjenu deci – poput jogurta ili pića sa šećerom, ali ni čokoladu, piše časopis Feniks.

Izuzeci bi trebalo da budu samo za promotivne artikle za Božić, Vaskrs, na primer čokoladne Deda Mraze ili vaskršnje zečeve.

„Lidl je prvi nemački prodavac hrane koji je primenio odgovarajuću preporuku Svetske zdravstvene organizacije (SZO)“, rekao je diskont. Ali kompanija ide dalje. Do kraja 2025. godine Lidl takođe želi da prodaje samo onu hranu koja ispunjava kriterijume Svetske zdravstvene organizacije za zdravu hranu u ambalaži koja se dopada deci.

Pakovanje bi se menjalo korak po korak. „Pošto ishrana u detinjstvu povećava rizik od bolesti povezanih sa ishranom u odraslom dobu, reklamiranje zdrave hrane, a ne reklamiranje nezdrave hrane do 14. godine je kritično za zdravlje“, navodi se u prezentaciji kompanije.
Naučna alijansa Nemačko udruženje za nezarazne bolesti pohvalila je da Lidl "ide znatno dalje od dobrovoljnih obaveza drugih proizvođača i trgovaca". Potrošačka organizacija Foodvatch pozvala je konkurente da slede Lidlov primer.
„S obzirom na rasprostranjenu ishranu među mladima, sa ponekad fatalnim posledicama, ovo je važan korak“, rekla je Luiz Moling iz Foodvatch-a. Međutim, Aldi, Reve i Edeka u početku nisu imali izjavu.

Činjenica je: prema naučnim istraživanjima, oko 15 odsto dece i mladih u Nemačkoj trenutno ima prekomernu težinu, a šest odsto čak i ekstremno gojazno (gojaznost). To može dovesti do bolesti poput dijabetesa  tipa dva, problema sa zglobovima, visokog krvnog pritiska i srčanih bolesti kasnije u životu.

Brojni proizvodi dečjeg izgleda odlikuju se pre svega činjenicom da sadrže mnogo šećera, masti i aditiva – a često su i mnogo skuplji“, kritikovala je nedavno Savezna asocijacija potrošačkih centara.

Problem nikako nije ograničen na sopstvene brendove trgovinskih lanaca. Studija Foodvatch-a iz 2021.godine o 283 prehrambena proizvoda vodećih proizvođača pokazala je da 85,5 odsto proizvoda koji se reklamiraju posebno za decu sadrži previše šećera, masti i/ili soli prema standardima SZO.

Rezultat je bio jedva bolji nego u 2015. godini, uprkos dobrovoljnoj posvećenosti industrije smanjenju šećera. I bilo je malo napretka od 2021. godini, prema portparolu Foodvatch-a u utorak.

Proizvođači brendova, naravno, vide stvari drugačije. Na zahtev Nemačke novinske agencije (dpa), gigant robe široke potrošnje Unilever (Langnese, Knorr) naglasio je da je već u aprilu prošle godine prestao da plasira i reklamira hranu i piće za decu mlađu od 16  godina, kako za tradicionalne medije tako i za društvene mreže.

Prehrambena kompanija Mondelez, poznata po brendovima Milka i Oreo, saopštila je da se u svim merama oglašavanja u Nemačkoj pridržava dobrovoljne obaveze „da neće postavljati reklame namenjene deci mlađoj od 14 godina“.