Srpski vojskovođa, vojni pisac i profesor na Vojnoj akademiji, bio je najmlađe, trinaesto dete, oca Radovana i majke Anđelije (Mišićevi roditelji imali su jedanaest sinova i dve kćeri).
Vojvodina kuća u Struganiku kod Mionice pod zaštitom je države od 1974. godine kao kulturno dobro od velikog značaja, primer narodnog graditeljstva prve polovine 19. veka.
Dete sa sela koje je iz opanaka stiglo do najviših srpskih i svetskih odlikovanja, savremenici su mu se divili, a oreol časnog vojnika i komandanta nije dovođen u pitanje, ipak je bio žrtva spletkarenja i karijerizma.
Zbog političkih previranja tri puta je bio udaljen iz službe i sva tri puta vraćan. Razlog je bio taj što je on podržavao dinastiju Obrenović.
Danas on je mnogima sinonim za reč vojvoda – što je i titula, ne samo vojni čin, koji se daje za izuzetne zasluge pojedinicima.
- Život je večita borba. Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred! - legendarna je izjava koju je čuveni vojvoda Mišić zapisao i u svojim "Memoarima"
Mada je drugi deo poznatiji, prva rečenicaodlično opisuje život vojvode Živojina Mišića.
Mišić je ostao upamćen kao komandant srpske vojske koji je u Prvom svetskom ratu izvojevao pobedu u bici na Kolubari.
Njegov manevar se i danas izučava na vojnim školama širom sveta.
Kolubarska bitka u zapadnoj Srbiji, u novembru i decembru 1914, smatra se briljantnom vojnom operacijom pod Mišićevom komandom.
Iscrpljenu, izmučenu vojsku, koja je bila u dobroj meri i demoralisana i koja se "razvlačila u kaljugama od Drine do Kolubare", uspeo je da izvuče u dubinu teritorije centralne Srbije, ostavljajući samo manje jedinice da se bore sa neprijateljem.
Tim manevrom povlačenja dobio je vreme za oporavak.
Uspeo je da podigne volju oficirskom i boračkom sastavu, konsoliduje snage i predloži, a zatim izvede operaciju koja je briljantna po rezultatima.
Austrougarski vojnici nisu bili samo brojniji, već i dobro opremljeni, siti i sa značajnim rezervnim sastavima, dodaje.
Kolubarska bitka je izazvala veliki odjek u tadašnjoj Evropi, ali i širom sveta. Svetska javnost nije mogla da veruje kako je jedna mala vojska uspela da porazi moćnu Austrougarsku.
Legendarni vojvoda, u narodu i među vojnicima poznat kao "Žuća" preminuo je u zoru 20. januara 1921. u 66. godini u vračarskom sanatorijumu.
(Glas javnosti)