Krčag ide na vodu dok se ne razbije (i nečija glava)

Događaji, sukobi i neredi koji su sinoć zadesili Beograd neke su iznenadili, ali mnoge i nisu, zapravo desilo se ono što se već danima osećalo u vazduhu.

Desilo se i to da se po ko zna koji put potvrdilo da sve ima svoju tačku pucanja, pa čak i čovek, a za istog homo sapiensa mnogi su dokazali da može da 'izdrži što nijedna životinja ne može'.

I tako je bilo ne samo poslednjih dana, već i godinama unazad. Živelo se sve gore, novčanici su bili sve tanji, mladi su masovno odlazili iz zemlje, a vlast ništa od toga nije želela da vidi, zapravo je možda i videla, ali nije želela da prizna. Naprotiv, bombardovali su nas podacima o neviđenom rastu ugleda zemlje u svetu, ogromnim ekonomskimn uspesima, svaki novi minimarket su sa pompom otvarali i pričali o nekakvih 500 evra proseka plate. Gde je tih 500 i ko ih prima, ostala je zagonetka. Gorke činjenice - a to je isplaćenih dvesta trista evra  i sa Bog zna koliko meseci kašnjenja, da su od nas gori samo Moldavija i Albanija, da slobode medija ni na papiru nema, da mafija vlada državom u sprezi sa vlašću, desetine neispitanih afera, da je pravna država misaona imenica -  sve su to stvari koje su jednom morale da izazovu i reakciju. I nisu izazivale (da ne ponavljam za homo sapiensa i zašto) sve dok se baš nije zakuvalo sa koronom. Mislili ljudi - ajde zlo je došlo, daj da se primirimo, daj da je nekako obuzdamo i nastavimo onda život dalje. I ljudi su poslušali, nije se imalo kud, ostalo im je samo da veruju zvaničnim informacijama, nemajući nijedan drugi izvor i istovremeno se nadajući da je sve to što nam iznose i tačno.

Darija i Kon su nam svakog dana saopštavali jezive podatke, a ljudu su samo čekali kade će to više da prođe i da one jezive brojke počnu da se smanjuju. Trpeli su i one večernje, pa i one višednevne policijske časove, misleći - sve prođe, pa će i ovo. Usput su od srca u osam aplaudirali već izmrcvarenim lekarima i sestrama i kasnije lupali rođene šerpe kad im je već svega bilo dosta.

I onda, odjednom kao da ničeg nije bilo - umesto da se prevoz normalizuje za tri nedelje, pušten je već sutradan, umesto da se upozorava da virus još nije prošao - svi su se ućutali, umesto da se ne dozvole veliki skupovi, sve je pušteno, noćni klubovi su radili sve u šesnaest, a i o Novaku već sve znate.

A pored svega ovoga, bližili su se izbori koji su jednostavno morali da se održe i bilo je veoma zgodno održavati privid da je sve prošlo. Ipak, bilo je i ljudi koji su upozoravali da bi glasanje trebalo da se održi, ali avaj...

A onda, bukvalno, dan kasnije sve je puklo i klupko je počelo da se odmotava, a vunice je bilo na kilometre...Sva ona muka koju su građani trpeli mesecima pala je odjednom u vodu i ljudi su bili u šoku. Šok je trajao neko vreme, a onda su počela logična pitanja - čekaj, bre, ko nas ovde pravi budalama, kako je to virus nestao pa se odjednom pojavio baš sutradan posle izbora, kako to odjednom lekari nemaju opreme, zašto respiratori ne rade, zašto nema testova, otkud odjednom tolika žarišta. Konu i Dariji odjednom niko ništa nije verovao, posebno ovoj poslednjoj koja je kao pesmicu ponavljala da je virus sad oslabio i da je bez veze - samo joj je falilo da citira 'najsmešnijeg' Nestorovića.

A onda prva kap koja je skoro prelila čašu bio je nalaz BIRN da su nas lagali o podacima, da je zaraženih i umrlih zapravo triput više. Neki su nemušto to osporavali, ali zapravo niko nije demantovao.

Dalje je krenulo u Novom Pazaru gde su odjednom na desetine umirale, a Ana i Zlatibor s pravom izviždani, od građana ili Suljinih građana, svejedno. Usput su im i tamošnji lekari okrenuli leđa.

I naravno, kad grudva krene, ne zaustavlja se. Obolelih i preminulih je bilo sve više i veliki Šef počinje da gubi konce i dolazi na genijalnu ideju - studenti su krivi za sve i sutra ću da ih izbacim iz domova. On pomislio, a studenti odmah uradili i izašli, ali na ulice i ispred skupštine besno uzvikujući njacrnje parole vlastima s porukom da im ne pada na pamet da to urade. Kako je vrag odneo šalu, već sutradan, nesrećni Šarčević povlači tu odluku (kao on povlači) i objašnjava da su bili pogrešni podaci o obolelim studentima(?!?).

I to prođe, ali podaci postaju sve gori i sinoć se konačno pojavljuje predsednik  i prosipa poslednju kap...Pre saopštavanja divne vesti, sa izrazom lica 'tuga i teškoća 3' zabrinuto priča kako je sve dramatično i kako mora da se nešto uradi...Kaže i kako je on najveći krivac za sve (možete da podnesete prijavu, reče, ali o ostavci ni reči) i kako ne može sebi da oprosti Pazar, jer nije znao za običaje muslimana za Bajram i okupljanja u džamijama(?), jer bi on poslao vojsku i sve rešio očas posla. Elem, povrh svega, najavljuje još jedan policijski čas od tri dana! U tom trenutku u onoj čaši nije više bilo mesta ni za jednu kap i ljudima je jednostavno pukao film. Pa jemo li mi krivi za ovo, jesmo li mi izazvali novi talas, jesmo mi pustili sva ona okupljanja, stadione i izbore, pitali su i besno izašli ispred skupštine. I rekli - dosta, bre više  maltretiranja.

I onda, kao i na svakim normalnim demonstracijama bilo je svega i svačega -  i običnih, ali besnih ljudi, bilo je i onih usijanih glava koji su kamenjem gađali policiju, zapravo bilo je svega, ali politike nije bilo, a dokaz je i da su Jeremića čim su ga videli, demonstranti odmah oterali. Očigledno, političare bilo koje vrste više očima ne mogu da vide. I sve je to trajalo do duboko u noć, bilo je razbijenih glava i građana i policije, gomila suzavca, zapaljenih baklji, pa su čak i oni konji (ne Vrani ispred Skupštine, pravi, policijski) nastradali. Polupane žardinjere, zapaljeni kontejneri, automobili,  kamenje i motke po ulicama bili su samo deo uličnog dekora kad  se sve završilo.

Na kraju, žali Bože svakog povređenog čoveka, ali pouka iz svega je da građanima ne može baš svaka priča da se proda i da postoji tačka pucanja, da krčag (čitaj: priča) ide na vodu dok se ne razbije...A to sa krčagom narodna je izreka stara stotinama godina i potpuno je dokazana. Inače, jel znate šta je to krčag? To je neka vrsta  keramičkog širokog ćupa sa velikim grlićem i ručkom sa strane za nošenje, na kojo je mala rupica za sipanje. I veoma je krt...

G.J.

SKINI APLIKACIJU