ŠTA SE VALJA IZA KORONE: Dok planeta gleda u KOVID STATISTIKE, nad ČOVEČANSTVOM se nadvija BAUK nove EKONOMSKE KRIZE!

Pandemija Korona viusa ulazi u treću godinu, i uprkos najavama pobede nad njom, jedna druga, mnogo zlokobnija stvar nadvija se nad planetom - energetska i inflaciona kriza.

Red globalnog zagrevanja, pa red klimatskih promena, pa red pandemije i korona virusa - tako je otprilike izgledala poslednja decenija turbulentnog sveta za koji se čini kao da se popeo na vrtešku sudbonosnih događaja i sa nje ne zna kako da siđe.

Migrantska kriza preko noći je, pod naletom vesti o pandemiji korona virusa, pala u potpuni zaborav, a amnezija globalnog društva, napredovala je brže od Alchajmerove bolesti.

I sve kao da je nestalo u trenutku, pod naletom istodobnih vesti u kojima su se smenjivale brojke o zaraženima, onih na respiratoru te umrlih od korona virusa, pošasti o kojoj ne znamo mnogo ni danas, osim onoga što dolazi iz centralizovanih vesti pod kontrolom svetskih moćnika.

Nove mantre za medijski prostor

I dok svet ulazi u treću godinu pandemije, a svetska oligarhija gleda kako da jednu senzaciju zameni drugom ne bi li pažnju skrenula sa pregršt problema uzrokovanih podivljalom i neujednačenom ekonomijom, polako se naziru dve nova mantre koje osvajaju medijski prostor - inflacija i energetska kriza.

Sve češće se naime u novinskim naslovima energetska kriza pominje kao novi bauk koji kruži nad i onako neizvesnom sudbinom čovečanstva.

Oni koji nisu prozreli takvu igru svetskih donosioca odluka (a takvih je mnogo), polako spremaju zalihe za nastupajuće godine u kojima ih, kako to najavljuju mediji, čeka neizvesnost, glad, hladnoća i oskudica.

Jedna druga stvar,međutim, ovde je mnogo važnija, a tiče se ekonomskih posledica ovakvih orkestriranih najava.

Kao jedan od, uslovno rečeno, "najzamršenijih" pojmova ekonomske teorije, i to u samom njenom vrhu, nalazi se sasvim sigurno - inflacija.

Srbija, naime, ima popričilno neslavno iskustvo sa ovom ekonomskom nepogodom, a mlađim generacijama koje o nepreglednim nulama na novčanicama nisu učili ni na časovima matematike, makar samo i kao teoriju, teško je danas objasniti, da se vrednost tadašnjih dinara menjala iz sata u sat, te da su pre podne za isti novac mogli da kupe vikendicu, dok bi već uveče za datu svotu mogli da se počaste eventualno žvakama iz supermarketa, ako tamo u opšte uspeju da ih nađu.

Najbolji primer kako funkcioniše inflacija, mogli smo i sami da vidimo negde u vreme samog početka proglašenja pandemije korona virusa.

Naime, nedostatak tada više nego neophodne robe, poput hirurških maski, uslovio je da njihova cena dostigne astronomske razmere. 

"Zašto i ja, kao prodavac ne bih podigao cenu robe"

Tako su maske, koje su godinama ležale u mračnim fiokama bezbrojnih apoteka, koje u Srbiji niču poput pekara i kladionica, postala valuta za razmenu, a njihova cena išla je i do 200 dinara po komadu, dok je samo do juče ona koštala 15 dinara, ako i toliko.

Oni koji su, nekim slučajem, u svojim fundusima imali na hiljade komada ovog proizvoda, mogli su tako da diktiraju njenu cenu, ali je malo ko mogao da ih kupi.

Tako se kućni budžet mnogih porodica, raspodelio u korist proizoda koji su postali deficitarni i za koji nisu žalili novac.

Kakav bi, usled ovakve ekonomske politike, bio odgovor onih koji su u svojim rukama imali tu dragocenu robu?

Pa sasvim sigurno - povećanje cena, jer ako već nema granice za koju bi ljudi platili ono što je u tom trenutku najdragocenije, zašto i ja, kao prodavac ne bih podigao cenu robe, ako je već imam u izobilju.

Ovo je naravno jedan primer mikro inflacije.

U svetskim okvirima, ovakva valuta postala je, iz nekog neobjašnjivog razloga - toalet papir.

Države su, naime, brzo intervenisale i suzbile crno tržište ovih proizvoda, ali obrazac ponašanja bio je ogledna tačka kako stvari funkcionišu kada neka od esencijalnih roba postane deficitarna.

Zamislite sada, da svi trgovci, pod najavama energetske krize, u svojim fundusima ostave daleko veće količine robe nego što su to činili do sada.

Inflacija i dilema o kokoški i jajetu 

Sasvim sigurno, doći će do nestašice.

A kada dođe do nestašice, sasvim sigurno će skočiti i cena tražene robe.

Da bi pokrila najosnovnije potrebe stanovništva za kupovinom esencijalnih roba, država će pokušati da ovakvu situaciju ublaži puštanjem novih novčanica u opticaj.

To znači, da će u platnom prometu cirkulisati veća količina novca.

A ako je već u cirkulaciji na tržištu više novca, trgovac će sasvim u skladu sa pravilima slobodnog tržišta podići cene svojih proizvoda.

Tada će i država, po istoj onoj logici ponovo doštampati i pustiti novu količinu novca u opticaj, i lansirana je spirala inflacije za koju smo na ličnom primeru videli kako može da izgleda i kakve posledice može da ima po jedno društvo.

Međutim, pitanje o inflaciji je slično onoj dilemi o kokoški i jajetu, i nije baš uvek lako doći do odgovora zašto nastaje i kako se ona obuzdava.

Međutim, imajući u vidu da globalni mediji već uveliko najavljuju energetsku krizu, iako se ona još uvek ne oseća, možete li zamisliti kakav će efekat takve najave imati na dobavljače i distributere energenata, a to će se sasvim brzo odraziti i na promet roba i usluga.

Ne treba biti daroviti vidovnjak da bi svako ko iole prati svetska dešavanja, mogao s lakoćom da donese zaključak o posledicama postkovid društva koje s nespokojem čekamo. 

BONUS VIDEO: DOKTOR KINESKE MEDICINE OTKRIVA DREVNE TEHNIKE! RUKOM SNIZITE KRVNI PRITISAK!

SKINI APLIKACIJU