KOPANJE ZLATA UGROZIĆE POLA SRBIJE: Rio Tinto biće smejurija za Dandi u Homolju, cijanid će teći rekama (VIDEO)

Cijanobakterije se razvijaju u zagađenim vodama pod dejstvom cijanida i u stanju su da otruju dete koje pliva u zagađenoj vodi, a stariju osobu da ošamute, objašnjava Branislav Božović moguće posledice najavljenih istraživanja.

Kopanje zlata u istočnoj Srbiji ugroziće pola države. Osim što će zagaditi izvorišta pijaće vode, izazvaće pomor živog sveta u rekama i šumama, i „sahraniće“ prirodu dragocenu za ovu zemlju, koja će, umesto u nacionalnom parku, završiti na groblju jalovine, upozoravaju geolozi i profesori sa Rudarsko-geološkog fakulteta.
Kanadska kompanija „Dundee Precios Metals“, u čijem je sastavu „Avala Resources“, namerava da otvori rudnik zlata Potaj čuka - Tisnica, u opštini Žagubica na Homoljskim planinama, piše Nova.

„Možda u istočnoj Srbiji ima najviše zlata, ali na Homoljskim planinama se proizvodi i najviše meda. Nikome nije jasno zašto ove planine još nemaju status nacionalnog parka, jer je taj proces odavno pokrenut. Plašim se da će situacija na Homolju biti gora nego ono što je planirano u Jadru. Razlog su otvoreni, površinski kopovi, koje „Dandi“ planira prilikom kopanja zlata. To je put u razaranje zemljišta, vode i zagađenje vazduha, koje će ugroziti pola države. „Rio Tinto“ planira u Jadru podzemna iskopavanja kada zbog ubrizgavanja kiseline posle nekog vremena zemlja propada. Međutim, kod površinskog kopa, to razaranje je momentalno. To se desilo u Majdanpeku, gde su jalovišta uništila sav živi svet“ objašnjava Branislav Božović, inženjer geologije i član Nacionalne ekološke asocijacije (NEA).

Dodaje da je Srbija mala zemlja i da će je ovakvi rudnici upropastiti.

„Ostaćemo bez hrane i vode. Kad se napravi više takvih kopova, javlja se polje zagađenja, koje ni košava ne može da oduva. Zagađenje će napasti sve izvore i šume u okolini“ naglašava Božović. Upozorava šta će životu na Homolju doneti upotreba cijanida, koju najavljuje „Dandi“.

„Cijanobakterije se razvijaju u zagađenim vodama pod dejstvom cijanida i u stanju su da otruju dete koje pliva u zagađenoj vodi, a stariju osobu da ošamute. Homolje je poznato po kraškim vrelima, odakle dobijamo vodu, koja se flašira. Kopanje zlata na Homolju biće uništenje istočne Srbije“ smatra Božović.

Sa njim je saglasan i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Igor Jemcov, inženjer hidrogeolog, koji je imao uvid u prostorni plan za eksploataciju zlata kod Žagubice.

„Jasno se vidi da će otvaranje rudnika imati uticaj na stanje voda. Posebna pažnja biće posvećena upravljanju otpadnim vodama, jer upotreba hemijskih reagenasa u procesu luženja rude, zahteva enormne količine alkalnih voda, koje sadrže visoke koncentracije toksičnog natrijum-cijanida. Izlivanje cijanida može izazvati masovni pomor riba. Problem je i prestanak eksploatacije. Kada se uklone pumpe, otvoreni kopovi se počinju puniti vodom, formirajući jezera, čiji kvalitet može izazvati niz ekoloških problema. „Vraćanje“ lokaliteta prethodnoj nameni bio bi nemoguć zadata“ objašnjava profesor doktor Jemcov.

Studija o proceni uticaja ove eksploatacije na životnu sredinu još nije urađena.

„Iz raspoložive dokumentacije moguće je videti da postoje ozbiljne pretnje životnoj sredini. Korišćenje voda za eksploataciju zlata će ograničiti vodu za lokalne zajednice. Infrastruktura u gornjem toku Jagnjila će onemogućiti poljoprivrednu aktivnost, lov i turizam“ navodi.

Kompanija „Dandi“ navela je da je u jednom od mesta, gde je rađeno istraživanje, pronađeno 4,3 grama zlata po toni rude. Početna vrednost investicije u ovaj rudnik iznosila bi 136 miliona američkih dolara, a planirana je prerada 2,5 megatona godišnje.

SKINI APLIKACIJU