'Kopači ZLATA' zbog SIĆE uništavaju kulturno blago Srbije! (VIDEO)

Srbija je preplavljena arheolozima amaterima. Zapravo to je „stručan“ naziv za kopače arheološkog blaga koji u potrazi za metalnim novčićima i neolitskim figurinama koje su na ceni među inostranim kolekcionarima, raskopavaju tlo, uništavajući nalazišta.

-Sa detektorima metala špartaju po njivama, uzimaju uzorke, praveći nesagledivu štetu. Trudimo se da informišemo ljude, pogotovo u selima, da bi znali o čemu se radi, da nam te slučajeve prijavljuju, jer po Zakonu o izmenama i dopunama krivičnog zakona, član 353/a, ko neovlašćeno obavlja arheološka iskopavanja i istraživanja kazniće se zatvorom od tri godine i novčanom kaznom. A ako je to urađeno na arheološkom nalazištu neovlaštenom opremom i do pet godina i novčanom kaznom, kaže za Glas javnosti Marija Kaličanin Krstić, arheolog iz Zavoda za zaštitu spomenika u Kragujevcu koja nam je poslala fotografiju neolitskog lokalitata devastiranog iskopavanjima  bagerom u okolini Ćuprije 2012. godine, što predstavlja jedan od najekstremnijih primera uništavanja neolitskih lokaliteta na našim prostorima.

Baš taj slučaj pominje i naš sagovornik Aleksandar Vukadinović, predsednik Udruženja arheo-amatera Srbije, osnovanog pre deset godina, i registrovanog u APR. Njihova delatnost jeste istraživanje, ali isključivo amatersko. Članstvo u Udruženju se plaća pet hiljada za Srbiju i 50 eura za inostranstvo.

-Hvataju se za taj primer od pre osam godina, a taj čovek koji je u međuvremenu i umro, bio je momentalno isključen iz Udruženja. Pa ja sam prijavljivao slučaj blizu Golubca gde su bila neka raskopavanja, kada sam zvao Zavod za zaštitu kulture da reaguje. Ni nama nije u interesu da takve grupe i pojedinci postoje. Prijavljuju se. Bilo je članova koji nisu poštovali Pravilnik pa su isključeni, zna se šta se istražuje, znači nikako na mesta koja uživaju zaštitu, i koristi od opreme (metal detektor, rašlje, viskovi, georadari, magnetometri) kada prikupljamo predmete mora da se zna i njihovo poreklo, kaže za Glas Javnosti. 

Arheologe amatere "reguliše" samo policija

S njim se u ovome slaže i naša sagovornica iz kragujevačkog Zavoda koja kaže da i oni žele da na nivou cele Srbije nekako dođu do konkretnog rešavanja, a to bi bilo najbolje kada bi se pooštrila delovanja nadležnih službi i institucija.

Kaže da su se zbog najezde arheoamatera obraćali svim nadležnim insitucijama, od Ministarstva kulture, pravde i građevine. Jedinu asistenciju i pomoć su za sada dobili od policije, gde ističu sa sa jagodinskim SUP-om imaju odličnu saradnju, zahvaljujući načelniku Cvetku Radosavljeviću. Ipak, oni su ovlašteni da samo reaguju na zatečeni problem i udalje kopače, eventualno napišu prijavu za koju posle nadležan sud odlučuje da li ima elemenata krivične. Bilo je i suđenja, ali bez značajnijih rezultata i pomaka.

-Ovo je veoma ozbiljan problem na nivou cele Srbije. Arheoamateri su organizovani u udruženja koja su zvanično registrovana u Agenciji za privredne registre na šta imaju pravo, ali ne i da istražuju. Arheolog ne može bez dozvole Ministarstva da obavlja obilaske, a kamoli istraživanja sa kopanjem i uzimanjem uzoraka. Neki su čak imali i uniforme a predstavljaju se kao zaštitnici kulturnih dobara, čak su tražili dozvole od Muzeja. U tim iskopavanjima gde pronalaze artefakte koje izvoze iz Srbije, a čija početna cena može da bude i više hiljada dinara, sve zavisi koja je „ruka“ u pitanju, često uništavaju kulturne slojeve koji su često važniji od pronađenog materijala. I kada prijavimo neka iskopavanja, građevinske inspekcije uglavnom ne reaguju, jer nisu dovoljno obučeni kada je ovakva problematika u pitanju, priča naša sagovornica koja ističe da su pokrenuli akciju protiv „kopača“, pa su pre nekoliko godina imali skupštinu Srpskog arheološkog društva gde su celu posvetili tom gorućem problemu. U okviru te akcije održali su i nekoliko predavanja u policiji da bi ih što bolje uputili u to, međutim sa inspekcijama i dalje slabo sarađuju.

"Mi smo udruženje kao što imate lovačko ili ribolovačko"

-Mi smo udruženje kao što imate lovačko ili ribolovačko na primer. Zovne me recimo komšija, misli da je njegov deda nešto zakopao na imanju, i mi dodjemo sa metal detektorom da to istražimo, to nije arheološka iskopina. Ukoliko nešto pronađemo dužni smo da to prijavimo državi, svaki nalazač ima pravo po Zakonu, na novčanu naknadu ili da pokloni. A mi smo mnogo stvari poklanjali Muzejima, recimo Beloj Palanci gde je 70 odsto eksponata donirano. Sve radimo po Zakonu, ne uništavamo lokalitete, niti naučno istraživački rad, već samo amaterski. Pa ne može neko da vam zabrani da teleskopom istražujete zvezde. Pa ne bi nam palo na pamet da se registrujemo, a to nam je dozvoljeno zar ne? kaže Vukadinović koji nam se pohvalio da su primljeni u Evropsku asocijaciju sličnih društava.

-Veliki doprinos arheologiji u Britaniji su dali baš amateri. Imamo dečje radionice i pokojni glumac Joša je bio naš član koji je radio sa mališanima volonterski. Mi i očekujemo od države da reši ovaj problem, da se oni koji žele da im ovo bude hobi budu registrovani i edukovani. Nedavno sam radio u saradnji sa ljudima sa novosadskog fakulteta, i u dogovoru sa njihovim institucijama, snimanje okoline i unutrašnjosti najstarije pravoslavne crkve u Novom Sadu. Kad se radio autoput od Niša do Bugarske, naši članovi su pronašli brojne novčiće kao i rimsku kočiju za koju je nadležan muzej u Pirotu.

Međutim, istraživanja na teritoriji Republike Srbije se mogu vršiti samo u skladu sa važećim Zakonom o kulturnim dobrima RS, kojim se preciznije definišu arheološka istraživanja, a ne bilo kog pravilnika, pri čemu u članu 17 važećeg zakona stoji da "Delatnost arheoloških iskopavanja i istraživanja mogu obavljati ustanove zaštite, u skladu sa odredbama ovog zakona.", kaže naša sagovornica iz Zavoda i dodaje:

-Na sajtu im piše da je „Udruženje “Arheo-amateri Srbije“ dobrovoljno, nestranačko, nevladino i neprofitno udruženje, osnovano na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti naučno-obrazovnog istraživanja ljudske prošlosti.“ Naime, mislim da je problematično pitanje da li se Udruženje može uopšte (nevezano samo za arheološka istraživanja) baviti naučno-obrazovnim istraživanjem - zaključuje Marija Kaličanin Krstić. 

(Glas Javnosti/N. Grujić)

SKINI APLIKACIJU