KONTEJNERI SA OPREMOM ZA FABRIKU LITIJUMA KRENULI KA SRBIJI : Britanski Gardijan piše o rovarenju Rio Tinta u Srbiji
Autor: Glas javnosti
Četiri transportna kontejnera sa infrastrukturom za fabriku za preradu litijuma, isplovila su za Srbiju iz Australije. Projekat Rio Tinta uzima maha, a britanski Gardijan objavljuje opsežan tekst na temu straha i panike koji se uvukao u srpski narod po ovom pitanju.
Rio Tinto je u julu najavio da će uložiti 2,4 milijarde dolara u projekat u dolini Jadra u Zapadnoj Srbiji, iznad planina Cer i Gučevo, u izgradnju kako kažu najvećeg rudnika litijuma u Evropi i jednog od najvećeg rudnika litijuma na svetu. Ovim projektom bavio se i britanski "Gardijan" koji u svom tekstu navodi da meštani doline Jadra strahuju od ekološke katastrofe, a da se na istovremeno na televiziji prikazuje reklamni spot koji Rio Tinto predstavlja kao ekološkog spasioca i bastion transparentnosti.
„Zelene tehnologije, električni automobili, čist vazduh - sve to zavisi od jednog od najznačajnijih nalazišta litijuma na svetu, koje se nalazi upravo ovde u Jadru u Srbiji“, piše britanski Gardijan koji svoju priču o projektu Rio Tinta u Srbiji započinje oglasom ove kompanije koja je odlučila da se i na ovaj način obrati javnosti.
"U potpunosti razumemo vašu zabrinutost za životnu sredinu. Rio Tinto sprovodi detaljne analize, kako bismo svi bili sigurni da razvijamo projekat Jadar u skladu sa najvišim ekološkim, bezbednosnim i zdravstvenim standardima. Osvetljen, na kanalu javnog servisa RTS, uglađen televizijski oglas, prikazan odmah posle večernjih vesti, završava se slikama umirujućih naučnika i utešenog mladog para koji hoda u zalazak sunca: uz poruku „Rio Tinto: Zajedno imamo šansu da spasemo planetu", navodi Gardijan i nastavlja priču o Rio Tintu u Srbiji i projektu druge po veličini svetske metalne i rudarske korporacije.
Tokom svoje skoro 150-godišnje istorije, anglo-australska multinacionalna kompanija, koja je ostvarila profit nakon oporezivanja od 10,4 milijarde dolara (7,3 milijarde funti) u 2020. godini, suočavala se sa optužbama za korupciju, degradaciju životne sredine i kršenje ljudskih prava.
Trenutno se bori protiv građanske tužbe američke Komisije za hartije od vrednosti koja optužuje kompaniju za prevaru u poslovanju sa ugljem u Mozambiku. To je usledilo nakon kazne od 27,4 miliona funti 2017. od strane britanskog finansijskog kontolora zbog kršenja pravila o obelodanjivanju i transparentnosti, navodi Gardijan.
Izvršni direktor kompanije Rio Tinto za rudu gvožđa, Sajmon Trot, priznao je ranije ove godine da kompanija „nije ponosna na svoju istoriju“ u svom rudniku Marandoo u Zapadnoj Australiji gde je stotine drevnih artefakata bačeno na deponiju smeća.
Prošle godine, tadašnji izvršni direktor je dao ostavku nakon što je kompanija namerno digla u vazduh drevnu pećinu, jedno od najznačajnijih australijskih arheoloških istraživačkih lokaliteta, gde su postojali dokazi o 46.000 godina neprekidne okupacije.
Ovog leta kompanija je konačno pristala, posle apelatokom decenija, da finansira „procenu uticaja na životnu sredinu i ljudska prava“ svog bivšeg rudnika bakra i zlata u Panguni, u Papui Novoj Gvineji, gde se tvrdi da je bačeno milijardu tona rudničkog otpada.
To je zabrinjavajuća istorija. Jedan kritičar je rekao da se Rio Tinto može posmatrati kao „dete plakata za korporativne malverzacije“. Ali za rukovodioce Rio Tinta budućnost je takođe razlog za zabrinutost uprkos trenutnom velikom profitu. Cena akcija se bori. Cena gvozdene rude je pod pritiskom masovne kineske proizvodnje. Skandali u Australiji doveli su u opasnost njenu buduću ekspanziju, a upravljanje velikim rudnikom bakra u Mongoliji našlo se pod teškim kritikama, piše Gardijan.
Krenuli kontenjeri sa opremom za Srbiju
EU, sa kojom Srbija ima sporazum o pridruživanju, koji olakšava trgovinu i regionalno finansiranje, uvozi sav svoj litijum za baterije izvan Evrope. Počeli su razgovori o snabdevanju vodećih nemačkih proizvođača automobila. Četiri transportna kontejnera sa infrastrukturom za fabriku za preradu litijuma, isplovila su za Srbiju iz Australije.
Projekat uzima zamah. Ali uznemireni i gnevni aktivisti, uključujući hiljade demonstranata koji su poslednjih meseci izašli na ulice srpskih gradova Loznice i Beograda, kažu da su svedoci katastrofe koja se odvija u „žitnici“ zemlje, odgovorne za oko petinu ukupnog broja poljoprivrednu proizvodnju, postavljajući pitanja o "čudnim drugovima" koji se stvaraju u vrtlogu zelene revolucije i pitanja o naučenim lekcijama o potrošnji i proizvodnji koje su učinile tranziciju ka dekarbonizovanom svetu tako hitnom.
Nedostaci u srpskoj demokratiji dodatno izazivaju zabrinutost da li se čuju glasovi onih koji su na prvoj liniji fronta, navodi Gardijan.
Vučić: Umirem od smeha kad to čujem
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u januaru u televizijskoj emisiji rekao:
„Nemamo more i prirodne resurse koji će nam doneti milione. Imamo jadarit i umirem od smeha kada čujem da ljudi protestuju zbog toga. Oni protestuju tamo dole, u zapadnoj Srbiji, zbog Rio Tinta i kažu da će to biti katastrofa. Ne, neće. Tamo se neće dogoditi katastrofa.”
Vučić je nagovestio da bi to pitanje mogao da iznese na referendum, ali Miroslav Mijatović iz nevladine organizacije Podrinjski antikorupcijski tim (Pakt) brine da vlada revidira pravila o takvim glasanjima. „I prethodna vlada i ova sadašnja vlada su klijentelistički prema kompaniji i prilagođavaju zakone svojim potrebama“, rekao je on.
Što se tiče potencijalne izborne pretnje koju predstavlja nepopularni rudnik, u zapisniku sa sastanka između Evropske komisije i rukovodilaca Rio Tinta, objavljenog u skladu sa zakonima o slobodi informisanja, podebljano je istaknuto da su zvaničnici EU obavešteni da će „razvoj sajta [će] početi – od [drugog kvartala] 2022 – posle izbora u Srbiji (mart 2022)“.
Prošlo je 17 godina otkako su geolozi Rio Tinto slučajno otkrili litijum, srebrnobeli alkalni metal, u jednoj od dve bušotine na polju kukuruza u dolini Jadar.
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
Welcome with KOKTEL MOLOTOV.
