KONAČNO PAO DOGOVOR: Uvodi se opcija za odustanak od onlajn kupovine

Biljana Borzan iz Odbora za zaštitu potrošača, čiji je ovo bio i predlog, kaže da je najčešća nepoštena poslovna praksa na tržištu EU pritisak na građane da zaključe ugovor ili kupe proizvod.

- To se uglavnom dešava prilikom onlajn trgovine, i to u slučajevima kada se ističu lažne kratkotrajne akcije ili ograničena dostupnost robe, pa kupci zbog toga donesu ishitrenu odluku. Međutim, kada se predomisle, često shvate da je iz ugovora puno teže izaći nego što je bilo ući. Zato je važno da se uvede dugme za otkazivanje, što je jednostavan alat sa kojim će potrošači sa dva klika moći da odustanu od kupovine koja je obavljena preko interneta - objašnjava Borzanova.

U Hrvatskoj je, kaže ona, onlajn kupovina u porastu i danas svaki treći građanin redovno kupuje na ovaj način.

- Jedan od najčešćih razloga zbog kojih mi se ljudi žale i pitaju za savet jeste baš onlajn kupovina. Često se desi da nisu zadovoljni kupovinom, ali gotovo polovina nikada ništa ne preduzme jer smatra da bi proces reklamacije trajao predugo, a reč je o malom iznosu, dok četvrtina smatra da je procedura raskidanja ugovora previše komplikovana - kaže Borzanova.

Novim propisom dugme za otkazivanje će morati da bude istaknuto na vidnom mestu, a potrošač će moći da ga "pritisne" u roku od 14 dana od sklapanja ugovora, ako je bio dobro obavešten o uslovima kupovine. Ukoliko nije dobio sve neophodne informacije, njegovo pravo se produžava na godinu i 14 dana za mogućnost odustanka od ugovora. Borzanova najavljuje da će se promene u vezi s raskidom ugovora odnositi i na druge oblike kupovine na daljinu.

- Gotovo polovina građana EU ističe da je na njih vršen pritisak da kupe nešto preko telefona ili poruke, a deset odsto se žali na pritisak prodavaca koji robu nude na kućnoj adresi. Pravo lakog otkazivanja ugovora odnosiće se na svaku onlajn kupovinu, ali i svaku drugu kupovinu koja je obavljena van poslovnih prostorija – kaže Biljana Borzan.

Kakva je situacija u Srbiji? U našem zakonu su jasno definisane sve obaveze trgovaca i kupaca u slučaju onlajn ili kupovine van poslovnih prostorija. Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača NOPS kaže da ovakva pravila važe i u slučaju kada trgovac nije kupcu dostavio obrazac za odustanak od ugovora, a pravo na odustanak se produžava za godinu dana.

– I u našem zakonodavstvu postoje mogućnosti za odustanak, a uvođenje dugmeta za odustanak mi se čini kao još jedan alat za informisanje kupaca. Da onaj ko kupuje odmah vidi da može i da odustane, što je u smislu informisanja dobra stvar. I što je još važnije, zatvara vrata prevarama. Onlajn trgovina, pa i ponašanje kupaca i trgovaca dosta je napredovalo u Srbiji ne samo kada je reč o prometu nego i pravima – kaže Nikolić.

Na pitanje kada ove novine koje Evropa uvodi možemo očekivati kod nas, on kaže da se direktive periodično transponuju u zakon i da tu nema nikakvih prepreka, jer je to naša obaveza na putu ka EU.

- U našoj zemlji u ovom trenutku kada je reč o prodaji van poslovnih prostorija više problema imaju u slučaju trgovine od vrata do vrata. Trgovci biraju starije potrošače, prodaju im robu po jednoj ceni, a onda se ispostavi da je to skuplje. Kada ih pitamo zašto nisu čitali ugovor, oni kažu da su verovali trgovcu. To je fenomen, mislim samo kod nas, i tu nam edukacija teže ide – kaže sagovornik iz NOPS-a.

Nikolić kaže da se u EU stalno usvajaju neke izmene i da te promene kroz direktive stignu i u naš Zakon o zaštiti potrošača, ali da je uvek problem u primeni tih propisa.

- Zakon je dobar, jer je isti kao i onaj u zemljama EU, ali kod nas je pitanje da li se uvek i sprovodi na terenu i da li imamo dovoljno resursa za to. Kada je reč o odustanku od ugovora, potrošači u Srbiju su dobro informisani o svojim pravima – kaže Nikolić i podseća da bi trebalo da znaju da u slučaju odustanka od ugovora robu moraju da vrate u stanju u kome su je dobili.

- To pričam jer građani imaju običaj da probaju ono što kupe. Dakle, ukoliko žele da odustanu od ugovora, moraju da imaju u vidu da ugovor nije ni potpisan i da roba mora da bude vraćena u stanju u kom je primljena. Trgovac ima pravo da traži i nadoknadu štete ako je proizvod oštećen – kaže Nikolić.

EU je, na primer, usvojila nova pravila o tome koja cena može da se nazove "sniženom". Ne govorimo o sniženjima, nego o cenama nekih roba koje su istaknute u trgovinama i posebno označene kao snižene. Nikolić kaže da je u EU definisano da cena može tako da se nazove samo u slučaju da je bila najniža u radnji u prethodnih 30 dana.

– To još nije uvedeno kod nas, biće sigurno, ali da vidimo da li će se i sprovoditi – prenosi P02S.