KOLIKA JE CENA SAZNANJA: Radioaktivnost nas prati celog života, LJUDI SU JE ZLOUPOTREBILI, a nekada su RADIJUM stavljali i u ČOKOLADU!

U velikom iščekivanju pronalaženja leka protiv Kovida 19,  prof. B. Nestorović, g. V. Lazić, advokat i putopisac  i dr M. Šekler, naučni savetnik,  su u izneli saznanja kako se na  putu pronalaženja novih lekova grešilo i kako se leči i danas u nekim civilizacijama (emisija „Posle ručka“ TV Hepi).  Eksperti  govore da se moramo naučiti da živimo sa koronom.

Prirodna radioktivnost je jedan od opasnih protivnika sa kojim smo se naučili da živimo, pa čak i da tu opasnost zloupotrebimo protiv ljudske vrste.  

Dr Šekler nas je upoznao da se se smatralo da radijum ima neke posebne korisne osobine za ljude, pa su ga neki proizvođači stavljali u proizvode, naravno u malim količinama. Čokoladu sa radijumom je proizvodila nemačka firma,  dr Kiri, koji nije bio u srodstvu sa Nobelovcima Kirijevima, dodavao je radijum u pastu za zube i druge kozmetičke proizvode.

Do polovine 20. veka  jedinjenjima  radijuma su premazivane kazaljke časovnika da bi svetlele u mraku. Tada su detektovane ozbiljne posledice po zdravlje radnika u proizvodnji i prestala je uptreba radijuma u te svrhe.  U velikom iščekivanju pronalaženja leka protiv Kovida 19,  prof. B. Nestorović, g. V. Lazić, advokat i putopisac  i dr M. Šekler, naučni savetnik,  su u izneli saznanja kako se na  putu pronalaženja novih lekova grešilo i kako se leči i danas u nekim civilizacijama (emisija „Posle ručka“ TV Hepi).  Eksperti  govore da se moramo naučiti da živimo sa koronom.

Prirodna radioktivnost je jedan od opasnih protivnika sa kojim smo se naučili da živimo, pa čak i da tu opasnost zloupotrebimo protiv ljudske vrste.  Dr Šekler nas je upoznao da se se smatralo da radijum ima neke posebne korisne osobine za ljude, pa su ga neki proizvođači stavljali u proizvode, naravno u malim količinama. Čokoladu sa radijumom je proizvodila nemačka firma,  dr Kiri, koji nije bio u srodstvu sa Nobelovcima Kirijevima, dodavao je radijum u pastu za zube i druge kozmetičke proizvode.

Do polovine 20. veka  jedinjenjima  radijuma su premazivane kazaljke časovnika da bi svetlele u mraku. Tada su detektovane ozbiljne posledice po zdravlje radnika u proizvodnji i prestala je uptreba radijuma u te svrhe.  Na Internetu se koristi baza podataka tzv enciklopedije - Vikipedije.

Potpunost informacije varira, ali i raspoloživo može biti od koristi. Evo šta se može naći u toj bazi podataka o radijumu i uranijumu (izvodi od intresa za ovaj tekst):

1. Radijum su otkrili Pjer Kiri u Marija Kiri u Parizu 1898. godine. Radijum se u prirodi javlja među rudama uranijuma. Najvažnija jedinjenja radijuma su soli dvovalentnog radijuma, koje su se koristile za proizvodnju nekih vrsta farbi. Radijum se više ne koristi zbog toga što je radioaktivan. 

2. Uranijum je 1789. godine otkrio nemački profesor hemije i apotekar Martin Hajnrih Klaprot, koji je u to doba živeo u Berlinu. Jedinjenja uranijuma tokom celog 19. veka su korišćena za bojenje stakla i keramike, a u oblasti  fotografije, dugi niz godina 20. veka koristio se uranil-nitrat u svrhu toniranja  dijapozitivskih ploča. Rizici po zdravlje pri upotrebi ili sakupljanju uranijumskog stakla i keramike sa uranijumskom glazurom do danas su predmet spora između kolekcionara i naučnika.

MAAE – Međunarodna agencija za atomsku energiju, sa sedištenm u Beču (IAEA – International Atomic Energy Agency) ove prirodne radioaktivne elemente kategoriše prema stepenu radiotoksičnosti. Po stepenu  uticaja na životnu sredinu, na prvom mestu je izotop radijuma 226-radijum sa poluživotom od 1577 godina, koji je  je prvi član niza radioaktivnog raspada 238-uranijuma i važan je zato što je alfa-emiter ekstremne radiotoksičnosti. Prema klasifikaciji MAAE po radiotoksičnosti se nalazi na vrutku I grupe (vrlo visoka radiotoksičnost). Po  istoj klasifikaciji MAAE, uranijum po radiotoksičnosti spada u IV (najnižu) grupu – niska radiotoksičnost. Smatra se da je opasniji zbog svoje hemijske toksičnsti i pri tom se sve smeše  radionuklida uranijuma (prirodni, obogaćeni i osiromašeni) svrstavaju u istu kategoriju.

Uranijum se koristi kao nuklearno gorivo od otkrića fisije pred početak Drugog svetskog rata. Za tu svrhu se koristi obogaćeni uranijum sa višim sadržajem  235-uranijuma nego kod prirodnog (do 3%). U procesu obogaćivanja ostaju ogromne količine osiromašenog uranijuma kao oppad . Našao je primenu za izradu protivoklopne municije i  uprkos zabrani upotrebe takve municije u Belgiji 2009. još uvek se vodi polemika o rizicima po zdravlje. Neki polemičari potežu argument da se uranijum koristio za paste za zube i da je bezopasan. Dakle, za sada sem za radijum, nema podataka o upotrebi uranijuma u te svrhe.

Zatim,  to je više od neznanja (a možda „ da se zbuni prostota“) da se u  21. veku pominje to kao nešto što je bila korisna primena. Zatim se neki pozivaju na Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO), koja je skinula oznaku  kancerogenosti za uranijum 2001. godine, pri tom izostavljaju napomenu da će se svaki radionuklid imenovati kada se sakupe dokazi na ljudskoj poulaciji. Ostalo je nedorečeno koji broj slučajeva je potreban za statističku pouzdanost!  Upravo je pandemija korone pokazala neusaglašenost stavova SZO, pre svega sporost u reagovanju na opasnost. Ova municija je korišćena u Iraku, BiH, Srbiji i Crnoj Gori, Avganistanu i Siriji  a štetne posldice po zdravlje i životnu sredinu su dokazana na velikom broju veterana i civila i njihove dece, te bi SZO trebalo da revidira svoj stav.   

Kraljevsko društvo (The  Royal Society), koje od 1662. godine predstavlja ustvari akademiju nauka Velike Britanije , je još 2001. zaključilo da treba odrediti fizičke i hemijske karateristike čestica osiromašenog uranijuma, koje se oslobađaju kada metak udari tvrdu metu. Poštujući ove preporuke, eksperti MAAE su izvršili karakterizaciju čestica, koje su nađene  u zemljištu u delovima planete gde je upotrebljena ova municija. U njihovoj sveobuhvatnoj studiji iz 2011. o radioaktivnim čestica uopšte objavljeni su podaci o česticama u kontaminaronom zemljištu u Metohiji.

Radi se o česticama koje su uzorkovane godinu dana nakone NATO bombardovanja napuštenog podzemnog komandnog mesta PVO na brdu Čeja. To su već antologijska merenja, koja su indukovala kasnije identifikaciju nanočestica na odstraenjenim kanceroznim tkivima obolelih ili umrlih sa područja vojnih intervencija.U tim određivanjima su korišćeni visoko-sofisticirani instrumenti a rezultate merenja i njihovu interpretaciju je obrađivao multidisciplinarni tim. Samo takav pristup može biti uspešan kada  je u pitanju forenzička analiza, a posebno pri izradi predloga preventivnih mera za sprečavanje ugrožavanja zdravlja i životne sredine. U to smo se uverili u toku ove dugotrajne i opasne pandemije. 

(Glas javnosti/Dr Zorka Vukmirović, penzionisani naučni  savetnik Instituta za fiziku Univerziteta  u Beogradu ) 

SKINI APLIKACIJU