Koliko novca građana Srbije BEOGRAD spaljuje na deponiji u VINČI?

Grad Beograd je napravio firmu “Beo čista energija doo” da u njegovo ime, sa stranim investitorima koji grade spalionicu, vodi projekat zatvaranja, rekonstrukcije, obnove i ponovnog otvaranja deponije Vinča, kao novog centra za odlaganje i preradu otpada

Pitanje je, za šta ta firma uopšte već godinama služi i koliko novca ona košta i koliko će još koštati građane Srbije?

Jer, jednostavno rečeno, posredstvom nje, kao i svih drugih “umetnutih” posredničkih firmi i agencija u drugim projektima, a konkretno u ovom -  Grad Beograd, bukvalno ,,spaljuje” na deponiji Vinča milione, ne samo dinara, a da građani o tome nisu obavešteni, a nisu ni pitani?
Javnosti je poznato da se u slučaju deponije Vinča radi o javno privatnom partnerstvu i ugovoru vrednom 300 miliona evra za saniranje deponije u Vinči , koji su još 2017. godine potpisali gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine, preduzeće „Beo čista energija“ i privatni partner, konzorcijum „SUEZ Groupe – I-Environment Investments limited“, saopštila je tom prilikom gradska uprava. Potpisivanju je prisustvovao i tadašnji gradonačelnik Beograda, a današnji ministar finansija Siniša Mali,  koji je tom prigodom izjavio da je u pitanju jedan od najvažnijih ugovora koji je Grad potpisao u proteklih nekoliko decenija.
Mali je istakao da je ovaj 300 miliona evra vredan ugovor važan I zbog toga što će partneri potpuno sanirati deponiju u Vinči, čime će biti rešen “višedecenijski problem građana, najcrnja ekološka tačka u ovom delu Evrope. Napravićemo postrojenje za preradu čvrstog otpada, iz čega će se dobijati toplotna i električna energija“, predočio je on i ukazao da je to, u tom momentu bio, “ najveći ugovor o javno-privatnom partnerstvu u ovom delu Evrope”.

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

A post shared by Sekopak (@sekopak)

Glas javnosti zbog toga i postavlja pitanje – šta će taj posrednik, pomenuta ,,Beo čista energija doo”, kada već postoji nadležni Gradski sekretarijat za zaštitu životne sredine, koji je ugovor i potpisao u ime Grada Beograda, a sa druge strane su strani japansko-francuski investitori koji će i tako posle završetka izgradnje spalionice i drugih pratećih objekata, preuzeti kompletno novu deponiju u koju ulažu sredstva - i to na 25 godina, kako je pomenutim ugovorom i predviđeno.

Negativni uticaji otpada na životnu sredinu

Da li se možda upravo i zbog postojanja ove posredničke firme,koja bi, izgleda želela da što je moguće duže postoji, kasni završetak spalionice i drugih postrojenja u Vinči. Plus kada se može pretpostaviti, da njeni službenici, na čijem je čelu sa srpske strane, kao zakonski zastupnik-fizičko lice-direktor Vladimir Milovanović, nekadašnji generalni direktor ,”Energoprojekta”, sigurno nemaju male plate i ,,ostala posrednička primanja”.
Još je sve zagonetnije, pošto na portalu Agencije za privredne registre  (APR) Republike Srbije, gde bi, naravno, sve o svakoj kompaniji trebalo da bude transparentno, što se tiče ,,Beočiste energije doo” , u odeljku koji se tiče zakonskih zastupnica-fizičkih lica, nema podataka  u kategoriji ,,ostali zastupnici“, kao što nema podataka ni o članovima nadzornog, izvršnog i upravnog odbora firme, kao ni podataka o prokuristi. Prokurista je zastupnik privrednog društva, koji je dužan da poštuje sva ograničenja i ovlašćenja koja su mu data na zastupanje odlukom nadležnog organa društva, statutom, ili osnivačkim aktom društva. To je osoba kojoj je dodeljena najšira trgovačka punomoć, sa velikom širinom ovlašćenja koja je utvrđena zakonom.Kao zakonski zastupnici -fizička lica ,,Beočiste energije“ su još dva rukovodioca, osim Milovanovića, sa naše strane, i to: Mitsuaki Harada, direktor u ime japanske strane i Philippe Pierre Marie Auguste Thiel, direktor u ime francuske strane.Nejasnoću predstavljaju i najnoviji podaci iz intervjua koji je direktor ,,Beo čiste energije“, sa srpske strane, Vladimir Milovanović dao za ovogodišnji martovski broj ,,Glasnika inženjerske komore Srbije“ u kome se, između ostalog, navodi da su ovu firmu osnovali francuski „Suez“, japanski „Itoču“ i luksemburška Margerit fondacija (Marquerite fund?) ,,radi realizacije preko 370 miliona evra vrednog, javno privatnog partnerstva (JPP) sa Gradom Beogradom? „Projekat JPP u Vinči deo je ’plana upravljanja otpadom’ Grada Beograda koji, uz ostale aktivnosti  Grada na poboljšanju infrastrukture za upravljanje otpadom, organizacijom efikasnije primarne separacije otpada i povećavanjem stopa reciklaže određenih komponenti komunalnog otpada, treba da dovede do cilja da se negativni uticaji otpada na životnu sredinu i klimatske promene u Beogradu svedu na minimum“.

Promene do kojih je došlo u protekle četiri godine, može i laik uočiti i što se milionske cifre investicije tiče, kao i novog luksemburškog partnera i same formulacije javno privatnog partnerstva, u odnosu na prvobitni ugovor?Možda  i u toj povećanoj cifri za 70 miliona evra čuči odgovor na pitanje – odakle i ko finansira zaposlene u „Beo čistoj energiji“ i zbog čega se i dalje prolongira završetak izgradnje spalionice za spaljivanje komunalnog otpada, uz koju je postavljen i uređaj za reciklažu građevinskog otpada – jedna drobilica? Sve je, prema ranijim najavama, trebalo već da bude završeno i predato na upravljanje pomenutim japansko-francuskim investitorima koji finansiraju izgradnju pomenute spalionice i ostalih uređaja. Sve se, međutim, stalno pomera, a još nema konkretnih odgovora nadležnih na ove nejasnoće, koje smo već više dana očekivali, ali do današnjeg završetka radnog vremena nismo dobili.Još nekoliko pitanja nas pritiska?

Kako rešiti pitanje tolikog đubreta?

Pošto se navode zvanični podaci da se na deponiju u Vinči, koja postoji već decenijama, godišnje iskipuje samo milion tona građevinskog otpada plus 500.000 tona komunalnog otpada, kako to da je za samo pet meseci, od kada se zna da postoji problem, na Bari Revi, koja je značajno manje površine, istovareno više od dva miliona kubika građevinskog otpada?
 
Muči i pitanje kakav je to ugovor o pomenutom javno privatnom partnerstvu, za koji zamenik gradonačelnika Beograda tvrdi da se njime rešavaju svi problemi sa otpadom naše prestonice, kada grad Beograd, osim Bare Reve ima još dve utvrđene nove lokacije za odlaganje građevinskog otpada i to Umku i Novo selo? Poznato je od ranije da samo grad Beograd ima više od 500 divljih deponija na koje se istovara građevinski otpad.
Iz ovoga proističe i sledeće pitanje Glasa javnosti : Radi čega služi uređaj za reciklažu na deponiji Vinča kada su gradski funkcioneri, među kojima su gradonačelnik Zoran Radojičić i njegov zamenik Goran Vesić, kao i direkto JKP Gradska čistoća Marko Popadić, nekadašnji ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan, pa čak i sadašnja ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović, javno tvrdili da će izgradnjom novih postrojenja na deponiji u Vinči u potpunosti rešiti pitanje otpada u Beogradu?

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU