KOJI RIMSKI CAR JE IMAO NADIMAK ČIZMICA? Ovo su pitanja sa TESTA opšte informisanosti na Filozofskom! Da li umete da ih REŠITE?

Test opšte informisanosti za upis za Filozofski fakultet u Beogradu već je postao neka vrsta "kultnog simbola" u našem društvu, a studenti nisu jedini koji čekaju objavu rezultata. Mnogi ,kao na kvizu, žele da provere svoje znanje iz opšte kulture. Za vas smo izdvojili neka od najtežih pitanja, na koja tačan odgovor da veoma mali broj kandidata, ali i ona lakša, na koja većina da odgovor.

Da li znate odgovore na pitanja sa testa? Tačni odgovori su u nastavku teksta. 

Kandidati koji su polagali test opšte informisanosti za upis psihologije imali su takoreći nedaće sa nekim od ukupno 30 pitanja. Najteža pitanja na testu reši između 15 i 20 odsto kandidata, otkriva profesor Filozofoskog fakulteta, Oliver Tošković, za B92.

1) Koliko ivica ima heksaedar? 

2) Nilskim konjima su evoluciono najbliži koji srodnici? 

3) Ko je komponovao operu Kavalerija rustikana?

NE PROPUSTITE

SKANDAL NA FILOZOFSKOM FAKULTETU: Studentkinje optužile PROFESORA da ih je NAPASTVOVAO!

 Tošković je predočio da je lakih pitanja, koje reši između 80 i 85 odsto kandidata, bilo četiri. Preostalih 22 pitanja rešilo je između otprilike 40 do 60 odsto kandidata.

Ovo su neka od tih pitanja:

4) Koji je rimski car bio poznat po nadimku čizmica? 

5) Prvi opijumski rat (1839 - 1842) vodio se između koji država? 

6) Nacisti su 17. novembra 1939. godine pogubili grupu čeških mladih osoba, a taj dan obeležava se danas kao?

7) Šta je zajedničko mazdaizmu i Fridrihu Ničeu? 

Evo tačnih odgovora. Koliko pitanja ste uspeli da rešite?

1) Heksaedar ima 12 ivica

NE PROPUSTITE

Apel studenata Filozofskog fakulteta: Završite konkurs u skladu za Zakonom

2) Kitovi su evoluciono najbliži nilskim konjima

3) Pjetro Maskanji je komponovao operu Kavalerija rustikana

4) Nadimak čizmica nosio je rimski imperator Kaligula

5) Prvi opijumski rat vodio se između Kine i Velike Britanije

6) Međunarodni dan studenata se obeležava se 17. novembra u Češkoj

NE PROPUSTITE

Kontroverzna bivša sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović doktorira na Filozofskom fakultetu

7) Zaratustra povezuje mazdaizam i Fridriha Ničea

Na pitanje da li uspeh kandidata bio bolji ili lošiji ove godine u odnosu na prethodne, Tošković je kazao da to ne mogu da prate na osnovu ovakvih testova, iz razloga što moraju da menjaju zadatke, te stoga se ne može da se utvrdi da li su kandidati bili bolji ili lošiji od prethodnih.

- Ono što je nama važnije i što možemo da proverimo jeste da li je sam test bolji ili lošiji nego prošle godine, te možemo da tvrdimo da je ovogodišnji test bio bolji od prethodnih nekoliko. To znamo, jer su prosek i središnja vrednost (medijana) bili gotovo idealni i odgovarali su skoro potpuno očekivanim vrednostima, prosek je bio 14.7, a medijana tačno 15 (očekivana sredina od 30 pitanja i jeste 15) - rekao je profesor.

NE PROPUSTITE

STUDENTI OGORČENI: Državna delegacija sklonila njihov venac sa spomenika 'Bili smo deca', da bi POLOŽILA SVOJ!

Tošković kaže i da raspodela poena na testu potpuno odgovara takozvanoj normalnoj ili zvonastoj krivi odnosno malo ljudi sa niskim i malo sa visokim brojem poena, a puno sa središnjim brojem poena.

- Sve ovo nama govori da je test dobro napravljen, da je poslužio kao jako dobro selekciono sredstvo za odabir budućih studenata i da je bio prilagođen kandidatima koji su polagali prijemni - kazao je Tošković za pomenuti portal.

"Vanškolsko interesovanje"

Srednjoškolci, kao i osnovci, bili su prinuđeni zbog pandemije koronavirusa da pohađaju onlajn nastavu, a Tošković ističe da ne može da kaže ništa precizno o tome da li je takav tip nastave mogao da utiče na spremnost kandidata.

Pojasnio je da izvor opšte informisanosti i nije škola već "vanškolsko interesovanje".

NE PROPUSTITE

STUDENTI BLOKIRALI NEMANJINU ULICU, TRAŽE SMANJENJE ŠKOLARINE: 'Nećemo da budemo naučnici drugih država'

- Mi samo selektujemo najbolje među onima koji polažu. Takođe, opšta informisanost zahvata daleko širi period života od jedne godine ili godine i po koliko je trajala onlajn nastava, a što je još važnije, veoma malo zavisi od učenja u školi. Zapravo, osnovni izvor opšte informisanosti i nije škola, već upravo vanškolsko interesovanje i sticanje i povezivanje informacija van školskog konteksta. U skladu sa time, iako možemo strahovati da onlajn nastava koja je trajala duže od godinu dana ima negativne posledice na obrazovanje, to se verovatno neće odraziti na opštu informisanost - naveo je profesor.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU